Žena u narodnoj skupštini

Ako nisam naseo na šalu e-novina, porodica Đoković je svojoj zlatnoj koki podigla i otkrila spomenik, baš lep primer rodbinske zahvalnosti i reklame, dva naša ministra uložila su u reklamiranje Srbije neznano kolika sredstva, stranom faktoru stavili su na raspolaganje ljudstvo kome se broja ne zna, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo policije izašli su u susret reditelju „Koriolana“ kome su potrebni oružje, džebana, kaskaderi i instruktori; producent je to sve platio, ali naši velikaši slažu se da je novac u drugom planu, od filma očekuju da hara festivalima, da se odasvud vraća ovenčan nagradama, a milioni gledalaca diljem zemnog šara da se pitaju, zapostavljajući umnogome i samu radnja filma: „Čije li je to oružje korišćeno, gde je remek-delo snimljeno?!…“

https://youtube.com/watch?v=ju98mqMmOqY%3Frel%3D0

Ne razbiram jesu li Šutanovac i Dačić posetili filmadžije jedan po jedan, ili su združeno banuli, i jedan i drugi sigurni su da će film promovisati Srbiju, iz vaših usta u Božje uši, kupci i preprodavci oružja želeće da rekvizitu iz filma otkupe radi planiranih krvoprolića, naše je samo da proverimo je li mušterija puki nakupac ili neposredni korisnik, neophodna je klijentova besa da nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Rusiji i da srpskim oružjem neće biti prolivena bratska pravoslavna krv, ostalo nas ne zanima, mi smo vojno neutralni, sad smo se opet usprotivili nuklearnom naoružavanju, hoćemo da potpomognemo samo gradnju nuklearke u Bugarskoj, dakle da komšije ne žive u mraku u i u studeni… Ministar policije verovatno očekuje da „Koriolan“ utera strah u kosti kriminalcima koji radije idu u bioskop nego da čitaju Šekspira: nećemo da radimo u državi koja ima onakav arsenal i onakve specijalce!

Najveća neprijatnost koja je zadesila Srbiju u poslednjih dvadeset godina jeste prisluškivanje Nate Mesarović, ustanovila je i izjavila Nata Mesarović, najveća prijatnost u minule dve decenije mora da je izbor i reizbor Nate Mesarović, according to Nata Mesarović. Država primenjuje strategiju preljubnika kome je žena presrela kompromitujući SMS i koji ženi očita bukvicu: „To što si ti nasrnula na slobodu i neprikosnovenost prepiske jeste kršenje Ustava Srbije, dok bi moja eventualna preljuba jedva potpala pod Zakon o porodičnim odnosima“, kad smo već kod preljube, svečani hol Skupštine oskrnavila je svojim štiklama prijateljica noći, obezbeđenje ju je legitimisalo i shvatilo da se radi o zloglasnoj prostitutki za kojom policija poodavno a bezuspešno traga. U pogon će uskoro biti puštena prva domaća bespilotna letelica zvana „Vrabac“ o kojoj tvorci pesnički vele da će u šumi, po mrklom mraku, moći da otkrije svaku boru na licu begunca, zverokradice ili osobe koja nosi ponude beguncu pred haškim sudom.

Naš Firer je iz Nemačke uoči Praznika rada vraćen ne baš kući u Novi Sad nego u somborski zatvor, svečari tj. radnici, seljaci i poštena inteligencija pošteno su se i inteligentno oglušili o pozive sindikata da za Prvi maj protestuju, radnički pokret i klasnu svest moramo da vratimo iz kome, jeste proletarijatu u poslednjih dvadeset godina neprijatno koliko i Nati Mesarović, ama su se trudbenici pod Miloševićem iskvarili i na proteste gledaju kao na izlete koji moraju biti plaćeni, šta je još bilo, predsednik Tadić je rekao da će upotrebiti svu svoju energiju, a videli smo mu torzo kad se vakcinisao i mišicu na utakmici, da opozicija ne dođe na vlast. Iako za opoziciju nemam osobno nijednu lepu reč, rekao bih da predsednik preteruje u revnosti i da je iz njegove raspolućene psihe progovorila jača polovina, ona koja rukovodi DS-om: zar ne bi šef države trebalo samo da se stara o zakonitosti, o proceduri, da izbori budu kako Bog tj. Ustav zapoveda, a ako birači budu glasali za razbijenu Koštuničinu vojsku, za nove radikale, to će biti ja mislim vox populi.

Direktor Turističkog saveza Kuršumlije će zbog nasilja nad ispektorom suprotnog pola morati mesec dana u zatvor, podneo je sam sebi molbu da u to vreme ode na godišnji odmor, molba je odobrena, te će se po isteku kazne temperamentni rukovodilac vratiti na isto radno mesto, biće to najjeftinije letovanje koje ipak neće moći nudi domaćim i stranim turistima.

Pod geslom „tuđe nećemo, svoje ne damo“ beogradski penzioner uhvatio se u koštac sa pljačkašem Poštanske štedionice, potonji je razočaran što mu je plen izmakao klijenta PIO drškom pištolja udario po glavi, što je zašiveno s dvanaest kopči, na pitanje hoće li svom dobrotvoru dati nagradu Poštanska štedionica odgovorila je da heroj meseca ne želi nikakav publicitet, premda je baš njoj poznat broj računa i može da mu zahvali ne ugrozivši mu bezbednost; ovo drugo učinio je ministar policije koji je penzionera primio i javno odlikovao, šta će drugo, napadači se kriju, predstavnik pokreta otpora bio je u bolnici, nadam se najpre da su pljačkaši poslovni ljudi i da shodno tome nisu osvetoljubivi, pa opet, da sam ja osujetio brižljivo planirani projekat od koga zavisi nekoliko porodica, ne bih baš pohitao na fejsbuk pa da tamo vidim grupu „Džaba ti tvoja plaketa od pleha, kad otvoriš vrata snajper te čeka“.