Kec iz vladanja
Bilo je to ovako. Ines i ja nismo imali preča posla, posadili smo se kao muškatle pred televizijski ekran onog dana u 20 sati i 10 minuta čekajući da nas ona dvojica zaliju. Đubrivom, kad već vodu od njih ne možemo da očekujemo. Voda je, da se podsetimo, esencijalno jedinjenje opstanka života. Bez ukusa je, boje i mirisa baš kao i ona dvojica našminkanih u studiju najveće balkanske televizije, ali voda bar daje život. Sa onom dvojicom – čak i u kiseonik i vodonik da se premetnu – život pripada domenu fantastike. Sve se teže diše, nema tu vazduha. A i koji će nam, u njemu je ionako najviše azota. On je, inače, zagušljiv.
Bili smo te večeri naoštreni da još jednom saslušamo laži i obećanja, njih dvojica nazubljena jedan na drugog da nam te iste laži prospu ponovo. Onda se neko dosetio da postavi glupavo pitanje: ko je bio bolji u duelu? Odgovorili su, a ko drugi, analitičari opšte prakse koji leba zarađuju na vaganju laži i mimikrija. Njihova lucidnost u analizi nastupa dvojice predsedničkih kandidata nadmašuje svaku fantaziju. Sa koliko se samo žara trude da objasne zašto je onaj bio ubedljiviji od ovog, a zašto je ovaj bio inferiorniji od onog. U prevodu, inertniji, kao azot. Zagušljiv.
Njih dvojica, koji nit’ su kiseonik, nit’ vodonik, nit’ mogu da sastave pošteno jedinjenje, takmičila su se u obmanama odgovarajući na više od jednog pitanja. A bilo je dovoljno samo ono: zašto se, bre, ne pokupite i ne odete na selo da gajite koze? Pošto to ne piše u scenariju za televizijsku sapunicu koja nosi marku identičnu onom deterdžentu koji telefonom reklamira Novak čak iz Monaka, zapala su im pitanja na koja nikada nisu davali istinite, čak ni približno tačne odgovore.
Vizija i budućnost Srbije: ovaj priča o Markovim konacima, onaj o vili Ravijojli. Obojica sedite, kec. Spoljna politika i odnosi u regionu: ovaj naglaba o Dušanu Silnom, onaj o Urošu Nejakom. Obojica u magareću klupu. Kosovo i Metohija: ovaj zapeo o Kosovskom boju, onaj o Maričkoj bici. Obojica u ćošak.
Ekonomija, investicije i rešavanje problema nezaposlenosti: ovaj se oslanja ni na šta, onaj se ne poziva na išta. Obojica na dopunsku nastavu.
Razvoj institucija, borba protiv kriminala i korupcije: ovaj se uhvatio za Džeka Trboseka, onaj za Al Kaponea. Obojica na celodnevnu nastavu.
Odbrana i bezbednost: ovaj naklapa o Bin Ladenu, onaj o Karlosu Šakalu. Obojica na popravni.
Socijalna politika, obrazovanje i mladi: ovaj o starcu Foči, onaj o Metuzalemu. Obojicu prepoviti u čiste pelene.
Evropske integracije: ovaj o klinu, onaj o ploči. Obojici nov pampers.
Opšta ocena: obojici nedovoljna iz vladanja!
To je bila ona količina đubreta najavljena na početku. Ako se uzme u obzir da u njemu, kao i u vazduhu, ima najviše azota, bilo je nepodnošljivo. Naučili smo već, zagušljivo. Potom su se rukovali. Tada je vonj dostigao svoj unikum. Tu ni pampers ne pomaže.
Sve to događalo se dok je Ivica preoravao i zemlju i nebo u potrazi za skankom. Našao ga je u Mirijevskom bulevaru spremljenog za utovar. Pohranjena u vreće, kao birački listići, marihuana je zamirisala duž bulevara, nije mogao da je omaši. Bila je tik uz kontejner. Količina nije zanemarljiva, nešto manje od pola tone, dovoljno da zamaje polovinu biračkog tela. Njeno dejstvo je poznato, puna je ugljendioskida, otkida pluća i nagoni na zaborav. O prisustvu azota nema podataka. Ali zaudara. Kao i televizijski boks meč one dvojice našminkanih. Halucinogena droga za gubitak pamćenja. I masovan gubitak zdravog razuma.
