Narodni slobodarski pokret

Istorijat:

Treća Srbija nastala je 2012. godine izdvajanjem iz Pokreta za život – Dveri, a osnivačka skupština održana je 13. oktobara 2013. u Beogradu.Za prvog predsednika stranke izabran je Aleksandar Protić, koji je bio član i producent muzičke grupe Beogradski sindikat, a za njegovog zamenika Miroslav Parović (bivši šef odborničke grupe Dveri u Novom Sadu). Treća Srbija samostalno je izašla na lokalne izbore u Zemunu 2. juna 2013. godine, kada je osvojila oko dva odsto glasova. Izbori 2014. su prvi parlamentarni izbori na kojima je ova stranka učestvovala samostalno i osvojila 0,45 odsto glasova. Stranka je učestvovala  i na izborima za Grad Beograd, ali nije uspela da preskoči cenzus. Nakon izbora Aleksandar Protić je podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika, a za novog predsednika je na Protićev predlog izabran Miroslav Parović.Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije i Zaharije Trnavčević, predsednik Pokreta Bogata Srbija 30. januara 2015.  saopštili su da su postigli dogovor da ove dve organizacije započnu saradnju kroz političko okupljanje Altrenativa za Srbiju. U Registru političkih stranaka naziv stranke je Treća Srbija – Bogata Srbija, a zastupnik je Miroslav Parović. U decembru 2016. Treća Srbija je od partije postala pokret i dobila novi naziv – Narodni slobodarski pokret. Centralni
organ je petočlano predsedništvo na čelu sa Miroslavom
Parovićem. Članovi predsedništva su još Miroje Jovanović,
advokat, Marko Teslić, preduzetnik, Borivoj Rašuo pesnik i politikolog, kao i dr Nenad Krstić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.