Opozicija je prikupljala snagu kako bi pokušala da u drugom izbornom krugu osetnije parira režimskim kandidatima i ublaži fijasko sa predsedničkih izbora.
Izbori su završeni! Slobodan Milošević je ubedljivo pobedio sa 65,34 odsto glasova, a SPS je u drugi krug izbora za parlament, zakazan za 23. decembar, ušao sa priličnom prednošću. Opozicija je bila u šoku. Trebalo je brzo prevladati osećanje malodušnosti, prestati sa međusobnim optuživanjima i motivisati birače da u drugom krugu podrže kandidate opozicije, spasavajući ono što je još bilo moguće.
Kampanja za prve demokratske izbore "prljala" se sve više kako su se izbori primicali. Kako izgleda provlačenje kroz državnu medijsku mašinu za mlevenje političkih protivnika najžešće je na svojoj koži osetio lider SPO.
Opozicija, zadovoljna malom, ali ipak značajnom pobedom u borbi za pošten(ij)e izbore, ušla je u sam finiš izborne trke sa, činilo se, psihološkom prednošću u odnosu na konkurente. Vuk Drašković je govorio o Miloševiću kao faktoru destabilizacije u Jugoslaviji i direktno pozvao predsednika presedništva Srbije da ga uhapsi.
Na manje od mesec dana pred izbore, 19 opozicionih stranaka odlučilo je - da ih bojkotuje. Pojedini predsednički kandidati povlačili su podnete kandidature. Mlado višestranačje već se našlo u ćorsokaku.
Oštra retorika i vlasti i opozicije svedoči o burnoj predizbornoj kampanji, očekivanoj u žestokoj borbi za mesta u prvoj posleratnoj višestranačkoj skupštini.
Oktobar 1990. protekao je u nedoumicama opozicije, raspravama o položaju Srba u jugoslovenskim republikama, ali i o rešenjima za međunacionalne tenzije na Kosovu i Sandžaku.
Neravnopravan položaj vlasti i opozicije pred prve višestranačke izbore bivao je sve očigledniji. Protivnici režima bili su saglasni u stavu da je njihov položaj loš, ali nejedinstvo je pokazano već oko prvog ozbiljnijeg pitanja – bojkotovati ili izaći na izbore.
Opozicija, nezadovoljna izbornim uslovima, vaga da li joj se isplati da se pojavi u trci za predsedničku funkciju i poslaničke mandate. Za to vreme mediji, naročito državni, najveći prostor posvećuju tenzijama između Srba i Hrvata u Lici i Slavoniji.
I samo raspisivanje izbora predstavljalo je malu, ali teško izvojevanu pobedu zametka buduće opozicije. Iako su prve političke stranke u Srbiji nastale krajem 1989. i početkom 1990. godine, a zapadne republike tadašnje Jugoslavije na višestranačakim izborima izabrale svoja nova rukovodstva, Srbija je, kao i obično - kaskala. Od ideologa buduće Socijalističke partije Srbije čuli su se stavovi da Srbiji i nije potrebno višestranačje već "partijski pluralizam", dakle više mišljenja, ali u okviru jedinstvenog Saveza komunista.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
