Kratka vest o novom pomoćniku predsednika opštine Obrenovac, Miloradu Grčiću, doskorašnjem direktoru Elektroprivrede Srbije, ne bi bila toliko važna, da u nekoliko rečenica nije stalo sve što treba da znamo o kadrovskoj politici u Srbiji. Resorno ministarstvo koje vodi potpredsednica Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović, podnelo je krivičnu prijavu protiv Grčića zbog toga što je, kako se navodi, ”nesavesnim postupanjem i prekoračenjem svojih ovlašećenja naneo državi štetu od preko 500.000.000 evra i ugrozio njen bezbednosni sistem.” Drugi visoki funkcioner SNS-a, član predsedništva stranke i predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković imenovao je Grčića na mesto svog zamenika zbog, kako je objasnio “zasluga za taj grad dok je bio na čelu EPS-a.” Društvo je od “kadija te tuži, kadija ti sudi” iz vremena Turaka, napredovalo do “priznajem samo sud svoje partije” sa početka 20. veka. I tu je zastalo. A Grčić nije ni prvi ni poslednji.
On je ideolog “srpskog sveta“, bar tako kaže. On pominje „vrhovnog komandanta“ i kad nije rat, niti postoji opasnost od njega. On uporno pokušava da pojam Srebrenice i Potočara poveže sa „atentatom na Vučića“ verujući da će dva bačena grumena zemlje stvarno da zatrpaju sve žrtve tamo sahranjene. On tvrdi da bi - da nije bilo policije i Vučića, aktivisti koji se protive vračarskom muralu Ratka Mladića - dobili batine od desničara pod maskama, izjednačavajući te dve strane. Zašto ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin to radi? Kako je dojučerašnji levičar, ateista i Jugosloven došao u situaciju da u uniformi koja mu ni po čemu ne pripada paradira Vračarom štiteći ne ratnog zločinca, nego nacrtanu “sliku srpskog heroja”.
Poslovična kap koja je prelila čašu u slučaju Darije Kisić Tepavčević možda i nije pala iz boce neukusno preskupog vina koje je navodno delila s kolegom ministrom Aleksandrom Vulinom. Ali, besprizorno uklanjanje venaca sa spomenika ubijenoj deci da bi se njeno cveće lepše slikalo i imalo valjda monopol nad sećanjem na najnedužnije žrtve, to svakako jeste. U vremenu kada više ništa nikoga ne čudi ipak je neobična putanja koju je za samo godinu dana prešla - od lekarke kojoj se veruje u najvećoj zdravstvenoj krizi i koju svi brane kao žrtvu rodnih predrasuda, do ministarke koja proizvodi najveći broj afera.
Da li se tužilaštvo u Srbiji, umesto gonjenjem izvršilaca krivičnih dela, bavi prikrivanjem i zataškavanjem? Slučajevi poput Savamale, „helikoptera“, imovine ministara Malog i Vulina itd. ukazuju da je tako, primećuje advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja.
Istraživački novinari otkrili su poslednjih godina niz afera u kojima su glavne uloge imali ključni funkcioneri u Srbiji. Lažne diplome, doktorati, trgovina oružjem - samo su neke od priča koje su izazvale veliku pažnju javnosti, od parlamentarnih izbora 2016. godine do danas.
"Problem je što oni znaju da će u narednih nekoliko meseci afere da se multiplikuju, a da će njima biti sve teže i sve komplikovanije da ih objasne, dok je istovremeno očigledno da institucije, koje ovu zemlju treba da brane od vlasti, ne postoje."
Slučaj “tetka iz Kanade”, plagiranje dela doktorata Jorgovanke Tabaković, lekarski nalazi koje je, kao mlad lekar, Zlatibor Lončar izdavao kriminalcu bliskom zemunskom klanu, sumnjivi tenderi EPS-a za obnovu malih hidroelektrana, zloupotreba javnih finansija i budžetskog novca u oblasti sporta, samo su neke od priča za koje je javnost saznala zahvaljujući primeni Zakona o pristupu informacijama. Kolege iz redakcija koje su ih objavile - KRIK, CINS i BIRN, strahuju da će se usvajanjem predloženih izmena tog zakona, ali i odlaskom Rodoljuba Šabića sa mesta poverenika, javnosti uskratiti pravo da zna, a Srbija vratiti unazad ka netransparentnosti i nedemokratičnosti.
Od ambicioznih planova da Aerodrom postane regionalni centar kako putničkog, tako i kargo saobraćaja, do ništa manje ambicioznih planova o izgradnji pratećih obejkata - čini se da je Aerodrom "Nikola Tesla" rasplamsavao maštu svake vlade.
Jedan specifičan osvrt na godinu za nama svakako pruža pregled naslovnih strana dnevne štampe. Tu vidimo koji su događaji, važni, manje važni, pravi ili možda izmišljeni obeležili 2017. godinu.
U poplavi raznih mafija čije je delovanje identifikovano na teritoriji Srbije nakon petooktobarskih promena, periodu kojim se bavi Istinomer Amnezija, tzv. "đubretarska" mafija bila je jedna od privih koja se našla na udaru zakona i koja je neko vreme plenila pažnju medija i javnosti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
