Fotografije i snimci privođenja švedske aktivistkinje Grete Tunberg na protestu protiv eksploatacije uglja u Nemačkoj, preplavili su društvene mreže i izazvali skepsu oko autentičnosti događaja. U krugovima teoretičara zavera raširila se tvrdnja da je navodno hapšenje inscenirano. Nemačka policija je, međutim, potvrdila za više medija da se radi o dezinformaciji. Tunbergova nije uhapšena, već nakratko privedena radi provere indentiteta. Reporteri koji su zabeležili događaj nisu znali da će Tunberg biti na protestu.
„Sve dok budem imala jezik, ja ću da pričam o nepravdama koje se dešavaju žrtvama nasilja i nikada neću stati“, reči su Ljiljane Nešić, predsednice udruženja Žene za mir iz Leskovca, koje više od deceniju i po pruža podršku ženama koje su imale iskustvo nasilja u porodici. Institucije, kaže naša sagovornica, osim što ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama nasilja u porodici, ne čine ništa ni po pitanju pretnji koje su članice ovog udruženja dobile. „Znamo da živiš sama“, „znamo koja kola voziš“, „puno pričaš“, „znamo da imaš unučiće“, pretnje su braniteljkama prava u poslednjih mesec dana. Zastrašivanje je počelo nakon što je u javnosti postavljeno pitanje – kako neko ko je osuđen za nasilje u porodici može da dobije sredstva da pruža podršku žrtvama nasilja u porodici i koji je kriterijum za dodelu novca.
Koliko duboko zaboli prizivanje zločina sve one koji ih se živo sećaju? Glasne, raspevane, grupice prizivaju nove Srebrenice i Vukovare. Skandiranje zločincima, murali i mitomanija - za ljude koji su ušuškani i koji ne poznaju ni r od rata, to su samo daleke vesti, deo usputnog niza na društvenim mrežama ili portalima. Za one koji pamte, svaka ovakva scena je novo kidanje kopči preko starih ožiljaka. Pogotovo kada uz “oj Pazaru novi Vukovaru i oj Sjenice nova Srebrenice”, za stolom sede policajci i komšije.
Kako je ekologija postala par ekselans politička tema u regionu, ali i na globalnom nivou i mogu li se uopšte ekološka pitanja odvojiti od politike? Kako se stvorila gužva među zelenim politikama i da li je desnica preotela ekologiju - teme su o kojima smo razgovarali sa Balšom Lubardom, sociologom, direktorom Istraživačke jedinice za ideologiju pri britanskom Centru za analizu radikalne desnice i istraživačem na Univerzitetu u Berkliju.
Ako se bumeri osećaju staro u odnosu na nas milenijalce, šta mi da kažemo? Za generaciju Zed smo pomalo smešni, za nadolazeće Alfe - dinosaurusi. Jaz generacija očigledan je društvenim mrežama, a jedna to posebno produbljuje. Tik Tok. Ono što je Fejsbuk za teoretičare zavere, Instagram za blogerke, to je Tik Tok za sve one koji imaju nešto da izvedu, odigraju, odglume. Da li ta mreža, pak, može biti i više od zabave? U SAD-u je već postala platforma za politički aktivizam. Može li se tako nešto izroditi i na domaćoj sceni? Ima li društvene angažovanosti makar u naznakama?
Da li politički ekstremisti, bilo da su levo ili desno orijentisani, kroz kulturu otkazivanja zapravo guše smislenu realizaciju svake vrste društvene angažovanosti, kreirajući na taj način nešto nalik sajber ratu mediokriteta? Gde je tačka u kojoj se razdvajaju subjektivni moral autora i njegovo stvaralaštvo? Odgovore na ta pitanja potražila sam u razgovoru sa nekim koga najverovatnije ne očekujete u ovom tekstu.
Tako blizu ili tako daleko? Nejasno je da li 20-ak kilometara udaljenosti
Pančeva od Beograda predstavlja prednost ili hendikep za južnobanatski
centar koji ima viševekovnu tradiciju urbanog planiranja, a sada se teško bori
protiv logike investitorskog urbanizma. Blizina prestonice nije, naravno,
jedini faktor bitan za proces koji bi se mogao opisati i kao pretvaranje
pitomog grada na Tamišu u neku verziju „Beograda na vodi za siromašne“.
Za veliki broj ljudi klimatske promene su apstraktan fenomen, nevezan za lično iskustvo. Šta nekome znači podatak da će prosečna temperatura za 10 godina porasti za 1 stepen? Da li bi drugačiji načini informisanja omogućili da veći broj ljudi shvati razmere problema i bude spreman da se pokrene?
Kakav sve otpad more nosi i kako ribarstvo ugrožava životnu sredinu? Kako crkva pokušava da privuče mlade, otkud toliki pisci i šta je još videla saradnica Istinomera volontirajući u ekološkom kampu na Islandu?
Kako se devojka iz Beograda u sred “korona godine” našla u kampu za eko-aktiviste na Islandu i zašto se volontiranje “isplati”? Saradnica Istinomera donosi priču o iskustvima koja nemaju cenu i o načinima da se uradi nešto za planetu, ali i za sopstveni razvoj.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
