U petak, 29. novembra, mediji su preneli da je u opštini Zubin Potok na Kosovu odjeknula snažna detonacija i da je oštećen kanal za vodosnabdevanje Ibar-Lepenac. Da je do eksplozije došlo potvrdile su i kosovske vlasti, optužujući već iste večeri „srpski državni aparat” za „teroristički akt”. Iz Beograda su prvo stigle osude napada na infrastrukturu, pa i kontra-optužbe da je uništenje dela kanala „nova Kurtijeva propaganda i alibi da nastavi sa progonom Srba”. Isti narativ preuzeli su i beogradski mediji, koji su naslovima ispratili i tumačenje predsednika Vučića da se dogodio „pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na Srbiju”. A šta između dve žrtve, dva „napada”, dve stvarnosti i uzajamnih optužbi, zapravo znamo o eksploziji na Kosovu?
Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu - da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu - potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.
U beogradskim medijima nedavno je odjeknula vest da je u Albaniji, zbog trgovine narkoticima, uhapšen odbornik Samoopredeljenja. Kako je to ujedno i stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, silnim epitetima koje je do sada dobio, pripisan je i taj da je „kriminalac na čelu lažne države”. Na portalima tabloida usledio je niz tekstova o „Kurtijevom narko-dileru” i „skandalu” koji „potresa Prištinu”. Jedan slučaj hapšenja kosovskog političara za samo dva dana je poprimio mnogo veće razmere od slučajeva u koje su umešani najviši zvaničnici Srbije, a o kojima su imali šta da kažu i strani mediji i institucije drugih država i Evropske unije.
Plan je prihvaćen, ali nije potpisan, sledi njegova implementacija, ali Srbija ne prihvata neke od tačaka. Ovako je, parafrazirano, predstavljen ishod poslednjeg trilaterarnog sastanka u Briselu o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Plan koji je zvanično objavljen tek 27. februara bio je poslednjih meseci predmet rasprave u medijima, ali i u Skupštini Srbije. A šta je to u proteklih skoro pola godine, od prvih nagoveštaja da plan postoji do prošlonedeljnog briselskog susreta, javnosti govorio predsednik Srbije?
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Za nama je još jedna burna nedelja u kojoj su građani Srbije bili zatrpani vestima o mogućem sukobu na Kosovu, o krizi koja eskalira, pa se smiruje, o propalim pregovorima, pa dva dana kasnije o dogovoru čiji detalji će se tek čuti. I neće ih saopštiti direktor vladine Kancelarije za KiM Petar Petković koji je na kraju dogovor postigao, nego Aleksandar Vučić, koji nije. I sada kada je sve navodno rešeno, opet je ostalo pitanje šta se to promenilo od ponedeljka do srede. Konstantan nedostatak činjenica, strategije ili jasnog plana, nadomešten je gomilom nepotrebnih informacija koje smo pažljivo analizirali.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
