Prebijanje onesvešćenih ljudi na ulici, a potom zavera ćutanja i institucije koje ignorišu obične građane, delotvoran je način da se jaz između između njih proširi do besmisla. Žrtve čekaju epilog i godinu dana od pendrečenja i šutiranja demonstranata, a njihov zaključak je da sistemu - ne veruju. To, kako kažu, ne znači da će odustati od zahteva za odgovorima - ko ih je uhapsio i tukao i šta sprečava MUP i tužilaštvo da te policajce identifikuju i sankcionišu.
U danu kada je pre 12 meseci u Srbiji proglašeno vanredno stanje bilo je 48 zaraženih korona virusom i nije bilo nijednog smrtnog slučaja. Epidemiološka situacija danas je znatno gora, mere zaštite javnog zdravlja mnogo su manje restriktivne, a sve je teže odgovoriti ima li leka za pogoršanje stanja demokratije i ljudskih prava i sloboda. Ukratko, cela godina protekla je u znaku drastičnog urušavanja institucija.
Nije mnogo prošlo od migrantske krize 2015. godine kada se u Srbiji govorilo o napaćenim ljudima, humanosti i solidarnosti, do bujanja lažnih vesti, nekakvih patrola koje uzimaju zakon u svoje ruke i love ljude i zapaljive antimigrantske retorike na društvenim mrežama, ali i u nastupima političara koji bi da skupe koji lak poen. Na takvu promenu raspoloženja uticali su i mediji, institucije, vlast.. Jedan od zaključaka Beogradskog centra za ljudska prava u nedavno objavljenom izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“ kaže da povećanju strahova doprinosi “mala zastupljenost stručne javnosti i profesionalnih debata na ovu temu u medijima, ali i netransparentna migraciona politika Vlade RS”.
Istrage nasilja na beogradskim ulicama tokom julskih protesta pomerile su se sa mrtve tačke. Počela su da se zakazuju saslušanja oštećenih pred nadležnim javnim tužilaštvima u Beogradu, potvrdili su za Istinomer iz Beogradskog centra za ljudska prava. Istovremeno, Zaštitnik građana utvrdio je da su pripadnici MUP nezakonito i nepravilno postupali prema pojedinim građanima. Taj zaključak ombudsmana ne poklapa se s izjavama koje smo slušali od predstavnika vlasti proteklih meseci, ali ni sa izjavama direktora policije Vladimira Rebića, koji se ovih dana i sam našao na meti - tabloida. Zašto se posle svega direktor policije oseća kao lik iz Kafkinog romana?
“Odgovor je nedostojan funkcije Zaštitnika građana”, prokomentarisao je nekadašnji ombudsman Saša Janković za Istinomer “prepisku” između Beogradskog centra za ljudska prava i Zaštitnika građana i saopštenje koje je objavljeno na sajtu te institucije. A sve je počelo inicijativom koju im je nevladina organizacija uputila u vezi s velikim brojem umrlih lekara tokom epidemije korona virusa u Srbiji.
Kakav osećaj prati one koji se u Srbiji usude da kažu istinu? “Vrlo uznemirujuć, jer vas često niko ne čuje”, kaže za Istinomer Danilo Ćurčić, koordinator Inicijative A11. Cena tog “luksuza” se, po rečima Sonje Tošković, izvršne direktorke Beogradskog centra za ljudska prava, ogleda u činjenici da su se mnogi nezavisni branioci i braniteljke ljudskih prava u 2020. godini našli na “crnoj listi” Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Ne znamo kakva će biti 2021, ali znamo čijoj smo se hrabrosti i vernosti istini divili u godini koju ostavljamo iza sebe. O nekima od tih ljudi napravili smo serijal priča za dane između i posle praznika.
“Niti me je bilo ko ispitao za navodnu uvredu službenog lica, niti bilo šta znam da rade u vezi s mojom prijavom”, kaže za Istinomer Milan Grubetić, jedan od demonstranata koji je tokom protesta u julu uhapšen, ali je i pretrpeo nasilje. Njegov slučaj je, izgleda - matrica. Po izveštaju Zaštitnika građana, tim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture konstatovao je brojne propuste pripadnika MUP tokom demonstracija u Beogradu. Beogradski centar za ljudska prava podneo je 32 krivične prijave zbog policijskog nasilja, a s tim u vezi pred različitim državnim organima zastupaju 18 građana. “Od 18 naših klijenata, do sada je tužilaštvo saslušalo samo jednog i to pred OJT u Novom Sadu. Iz nama nepoznatih razloga, taj klijent nije saslušan u svojstvu oštećenog, već u svojstvu građanina”, kažu za Istinomer iz BCLJP.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
