Uveren da je duž pruge s obe strane poređano stanovništvo koje maše državnim i partijskim zastavama predsednik je mahao i mahao, pretpostavljao je da zbog enormne brzine voza ne razaznaje lica obožavalaca, ali im je iskreno otpozdravljao: kao što je bolje da stotinu prestupnika ostane nekažnjeno, nego da jedan nevin čovek bude osuđen, tako je isto bolje mahati banderama, lenijama, šumarcima i vranama, nego ogrešiti dušu i ne pozdraviti makar i jednog jedinog subašu koji je nadomak pruge stajao i mahao Štadlerovom vozu i Štadlerovim najslavnijim putnicima.