Uskoro više nećemo moći da pitamo Koridore žašto se opet srušio potporni zid na južnom kraku Koridora 10 ili zašto su Železnice Srbije toliko kasnile sa izgradnjom Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Vučićev politički projekat naopake Srbije svakog dana nam se sve više i bezobzirnije otkriva u svoj svojoj brutalnosti: onemogućavanje diskusije u skupštini o budžetu, odnosno o tome kako i koliko para država uzima od građana i kako ih troši, prva zabrana nezavisnim posmatračima da kontrolišu izbore od 2000. i istovremeno jelka plastikaner od 83.000 evra, koja, kada vlast uhvatiš sa rukama do lakata u pekmezu, volšebno postaje poklon i na kraju kao kruna - izborni dan u Pećincima!
Opstrukcija rada parlamenta od strane većine i onemogućavanje opozicije da se uključi u raspravu o najvažnijem zakonu, budžetu, kojim se određuje kako će se pribavljati i trošiti novac građana, je naprosto bila kap koja je prelila čašu. Postalo nam je jasno da se stvari kreću u smeru suprotnom onome za koji smo se zalagali kada smo odlučili da pokrenemo Otvoreni parlament – da je demokratije sve manje, a da je otvorenog nasilništva nad demokratskim procesima sve više. U takvoj situaciji odlučili smo da nema smisla dalje šminkati mrtvaca.
Loše režirana predstava, sa lošim glumcima i lošim namerama, nedostojna parlamenta, otkrila je nešto što bi mogli da nazovemo naprednjačkim političkim sindromom, koji je po svojoj prirodi mešavina nasilništva, neznanja, osvetoljubivosti i potpunog nerazumevanja i neprihvatanja demokratskih principa i procesa.
Poziv predsednice i tri potpredsednika Narodne skupštine da se CRTA kandiduje na izborima i proveri svoju političku platformu pokazuje suštinsko nerazumevanje uloga različitih aktera u demokratskom društvu, navodi se u saopštanju organizacije CRTA.
Kada je Siniša Mali pre nekoliko dana izgovorio da ne zna šta još može da učini da bi sva deca u Beogradu dobila vrtić, najčešći odgovor na društvenim mrežama bio je – Izgradi još jedan. Umesto toga – grad je poslednjim rebalansom ipak rešio da skoro tri miliona evra iz budžeta grada Beograda da za […]
Koliko je državnog novca za nekoliko meseci 2016. godine dobila novinska agencija Tanjug za sada je tajna. Sama računica je, kako se zaključuje iz odgovora Uprave za trezor, toliko komplikovana i zahtevna da bi maltene cela država morala da stane, a to bi imalo dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje.
Dobro je da država objavljuje budžet Srbije u celosti, pa makar i u formatu koji zahteva dodatni "ručni rad" na podacima. Međutim, time se otvara ogroman prostor za greške. Paradoksalno, ministarstvo ne želi da objavi budžet u nekom drugom, kvalitetnijem formatu, koji kompjuter brzo i lako pročita, da bi se navodno, takođe, izbegle greške.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
