Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Sagovornici Istinomera kažu da je, pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra demokratska praksa.
“Srbija Hrvatskoj nije apsolutni fokus spoljne politike, nego Evropska unija i integracija u Šengen, kao i to da ona poboljša svoju moć i ugled u evropskom kontekstu. Srbiji je fokus na Kosovu, na konstituisanju tih odnosa na Balkanu do kraja. U sadašnjim okolnostima u kojima nema izvesnosti o brzom priključivanju Srbije EU, ona pokušava da formira uticaj u ovom prostoru koji je izvan Unije, sa Bošnjacima, Albancima i drugima koji su tu involvirani, koliko je to moguće… Tako da se argument druge strane pokreće samo tokom izbora, a u međuvremenu ništa. Mislim da je to šteta. Tim više što ćemo 2021. ući u jedno razdoblje od dve do tri godine bez izbora. I u Srbiji i u Hrvatskoj. I to je dobar period da se možda na miru postave neke stvari na sto, bez tenzija koje proizlaze iz izbora”, kaže za Istinomer profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, koji predaje i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Proteklih dana intenzivirala se debata oko izbornog cenzusa, a odmah zatim i oko broja birača u biračkom spisku. To nije slučajno, jer uveliko traje borba oko interpretacije legitimnosti predstojećih izbora. Ova borba će biti ključna u mesecima koji dolaze, a intenziviraće se posle održavanja izbora. U njoj će učestvovati politički akteri u zemlji, ali i institucije van zemlje koje će na osnovu izveštaja posmatračkih misija procenjivati usklađenost izbora sa međunarodnim standardima.
"Vučić želi da prebaci preko cenzusa neke svoje pulene, desničare kojima očigledno pomaže da naprasno formiraju stranke i zato predlaže spuštanje cenzusa. Tačno je da su neki ljudi, nezadovoljni svojim statusom, napustili pokret, njih oko pedeset, iako to nije malo. Oni misle da nisu bili dovoljno uključeni u donošenje odluka, a ja mislim da jesu."
U subotu je “Politika” objavila da će se, kako "ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti," izborni cenzus spustiti sa sadašnjih pet na tri odsto. U nedelju je na televiziji Pink najviši u vrhu vlasti javno podržao ovu promenu. U drugim prilikama, i u kontekstu šire reforme izbornog sistema, smanjivanje cenzusa na tri odsto za liste koje samostalno izlaze na izbore ne bi bila loša stvar. Međutim, trebalo bi sagledati ovaj predlog u trenutnom političkom kontekstu u Srbiji.
Ima li boljeg dokaza koliko je Demokratska stranka potrebna Srbiji: čim su objavljeni po nju potpuno katastrofalni rezultati beogradskih izbora, krenulo je masovno "cipelarenje“ partije čiji se lider, u trenutku pisanja ovog teksta, zvao Dragan Šutanovac. Tako je, kad već nije mogla da se vrati u ulogu ključnog borca protiv autoritarne vlasti, stranka iz koje potiče bar pola srpske političke scene, odigrala društveno izrazito korisnu ulogu – poslužila je kao idealna meta za olakšavanje napaćene opozicione duše.
Pa o čemu se radi u ovom pozorištancetu, da se ne kaže ludilu, gospodin Vučić Aleksandar umalo nije zaplakao od sreće kad je rezultat ponovljenih izbora pokazao da je opozicija dobila još 13 mandata u parlamentu?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
