U sinoćnom gostovanju u emisiji “Hit tvit”, premijerka Srbije Ana Brnabić, u pokušaju da “slikovito” objasni kako je došlo do neslaganja između zvanično saopštenih podataka o broju umrlih od korone, i onih u koje je “BIRN” imao uvid, navela je upravo slučaj koji se, prema smernicama SZO, nikako ne treba ubrajati u statistiku preminulih od Kovida-19. Pak, članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević tvrdi da se u Srbiji prati i poštuje metodologija SZO.
Posmatračka misija Crte uputila je danas poziv Vladi Republike Srbije, Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19 i Republičkoj izbornoj komisiji da se hitno, odnosno već danas nedvosmisleno izjasne o uslovima za održavanje ponovljenih izbora 1. jula 2020. s obzirom na porast broja zaraženih koji se evidentira poslednjih dana.
Najnovija objašnjenja članova Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, o kriterijumima po kojima se smrtni ishod preminulih u Srbiji pripisuje korona virusu,
a koja su usledila nakon objave istraživačke mreže BIRN o “zataškanim” podacima o broju zaraženih i umrlih od ovog virusa, ne podudaraju se sa njihovim ranijim izjavama o ovoj temi. Od uveravanja da se “kod nas praktično svi koji su Kovid pozitivni, i koji nakon toga dožive smrt, tretiraju kao umrli od Kovida-19”, došli smo do informacije da
“nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na Kovid-19 samim tim i preminula usled Kovida-19”. Ovakve nedosledne izjave nadležnih neminovno upućuju na zaključak da su oni, ili propustili da nas u međuvremenu obaveste o izmenjenoj metodologiji, ili na to da su u ranijim fazama epidemije potpuno pogrešno informisali javnost.
Romska neformalna naselja kriza izazvana virusom korona zatekla je bez struje, vode, informacija o epidemiji, izvora prihoda, a o internetu i nastavi na daljinu, koja je bila predviđena za učenike, suvišno je i govoriti, kada nema ni osnovnih uslova za život. Virus korona pokazao je sve manjkavosti sistema koji je, nažalost po pravilu, najmanje razumevanja i podrške imao upravo za one koji su najugroženiji i za koje ta podrška znači - pitanje života. Aktivisti su pokušali da probude nadležne organe, neki od njih su se obratili i međunarodnim institucijama, ali bez reakcije institucija, neizvodljiv je bio, kao što i dalje jeste, bilo koji korak u pozitivnom smeru, koji bio se odnosio na sistemske i konkretne promene.
U novoj situaciji za celo društvo, tokom vanrednog stanja usled epidemija virusa korona, osobe sa invaliditetom su se našle u posebno teškoj poziciji. Dan po dan, na inicijativu njihovih udruženja, rešavali su se pojedini problemi, koji su odmah isplivali na površinu - od dostupnosti informacija do problema sa izlascima iz kuće. Pokazalo se na delu da su rešenja moguća isključivo kada nadležni čuju upravo one ljude koji problem osećaju na svojoj koži.
Da li je predsednik Aleksandar Vučić izneo tačne podatke kada je poredio visinu trenutne plate lekara na Infektivnoj klinici danas sa platom kakva je bila pre sedam godina? Na kojem mestu se nalazi Srbija u Evropi po broju testiranih stanovnika na virus korona?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala Fakat.
Na pitanje koliko ljudi je od početka pandemije i proglašenja vanrednog stanja ostalo bez posla - tačnog i preciznog odgovora još uvek nema. Iako zvanični podaci o registrovanoj zaposlenosti trenutno nisu potpuni i sveobuhvatni, javni funkcioneri ih olako iznose u javnost, odbijajući da razmotre rezultate istraživanja nezavisnih organizacija, koja su obuhvatila i neformalno zaposlena lica, te pokazala daleko negativnije rezultate.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
