Egzaktnost statistike sklona je pogrešnim interpretacijama, i to najčešće čine oni koji namerno žele da kreiraju spin. Podatak da većinu hospitalizovanih u Izraelu trenutno čine vakcinisani - treba uzeti sa oprezom. Sveobuhvatan rezultat ponekad ume da nas navede na pogrešan zaključak, dok se pravi odgovor krije u posmatranju razlomljenih grupa podataka. Ova statistička iluzija zove se “Simpsonov paradoks”.
Nekoliko domaćih portala prenelo je vest o najnovijem istraživanju iz Izraela tako da nakon čitanja spornih članaka dolazimo do zaključka da je pametnije da se prepustimo virusu, preležimo ga (ako nam se posreći) i steknemo prirodni imunitet - nego da se vakcinišemo. Kako se izveštava o novim, još uvek nerecenziranim studijama, i zašto je važno da, pri objavi vesti ovog tipa, priložimo ceo kontekst?
Lapsusi u javnim nastupima nisu retkost, a svedoci smo da se i u pandemijskim uslovima i činjenice tumače izvan konteksta - svaka pogrešno izgovorena reč koristi se kao glavno sredstvo borbe teoretičara zavere i antivaksera. Sličnom tehnikom poslužili su se kreatori objava na Facebook-u koje tvrde da su "vakcine beskorisne" pozivajući se na gaf australijskog doktora na konferenciji za štampu premijerke najnaseljenije australijske države Novi Južni Vels, Gladis Beredžiklijan.
Na društvenim mrežama dele se objave o sokovima, energetskim pićima i voću koji su “pozitivni na koronu”. Kao argument teoretičari zavere koriste i rezultate brzih testova na ovaj virus. Međutim, ti lažno pozitivni rezultati deo su manipulacije, s obzirom da se zanemaruje i ono osnovno - da te testove koriste na neadekvatan način, kao i posledice kiselosti ovih napitaka.
Istina je da su pojedini sastojci vakcine toksični – u ogromnim dozama. Ali, štetne posledice pojavljuju se i nakon predugog izlaganja suncu ili previše popijene vode iako su i jedno i drugo školski primer “izvora života”.
Déjà vu, intuicija i osećaj nostalgije najtananiji su slojevi naše (pod)svesti kojima se kreativni propagandisti vrlo vešto poigravaju. Crtani filmovi iz davnih tridesetih godina prošlog veka savršen su teren za umetanje lažnih tragova koji nas mame
da poverujemo u globalnu zaveru.
Vodeći se nedokazivim spekulacijama iznesenim u studiji o stopi smrtnosti od kovida, jedan naučnik tvrdi da je šansa za smrtni ishod među mlađima od 70 godina koji se zaraze koronavirsom od 0.05 do 0.07 odsto. Naizgled minoran postotak deluje utešno van konteksta metodologije kojom se došlo do njega – i dok se ne prenese u realne brojeve.
Uprkos upozorenjima epidemiologa da četvrti talas pandemije možemo da očekujemo pre jeseni jer se veoma zarazni delta soj prenosi brzo, muzički festival Egzit narednih dana primiće hiljade mladih, koji su superprenosioci virusa. Iako će među njima biti i državljani Velike Britanije, u kojoj je delta soj dominantan, iz Kriznog štaba kažu da su mere protiv širenja zaraze na Egzitu na svetskom nivou. Problem ne vide ni u tome što je Srbiju, prema navodima medija, poslednjih nedelja posetilo nekoliko hiljada Indijaca, jer delta soj virusa, kažu, ne mora stići ni iz Indije, ni iz Britanije, već iz bilo kog dela sveta.
Inscenirane sahrane, prazne vreće i sanduci koje nose angažovani glumci, saučesnici u globalnoj nameštaljci i megazaveri “kovid 19”, mit je, kojeg se, izgleda, još dugo nećemo otarasiti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
