Nakon protesta ispred televizije Informer, studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka pokrenuli su peticiju za ukidanje gradske frekvencije ovoj televiziji, jer smatraju da se njenim dodeljivanjem ozbiljno ugrožava sloboda medija, nepristrasno novinarstvo i javni interes. Ova televizija je, inače, za samo dva meseca od dobijanja dozvole za regionalno emitovanje masovno kršila zakon, zbog čega je pravni tim Crte protiv nje podneo 15 prijava Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Podsećamo da je TV Informer dobio dozvolu na poslednjoj redovnoj sednici Saveta REM-a, to jest tri dana pre isteka njegovog mandata. Iako je ovaj proces bio netransparentan, bivša predsednica Saveta Olivera Zekić tada je izjavila da je TV Informer imao „perfektan elaborat“ i da želi da mu neki novi Savet REM-a dodeli nacionalnu dozvolu.
U utorak, 25. februara, pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli su u kancelariju Crte. Oko 20 minuta pre njihovog ulaska, tabloidi su javili da je „zaigrala mečka” i da tužilaštvo „češlja” nevladine organizacije zbog „muljanja sa USAID parama”, odnosno sumnje na „nenamensko trošenje sredstava” ove agencije. Ti naslovi nisu bili jedina najava. Crta je danima pre toga „bila pod istragom” - u izjavama predstavnika vlasti i medija.
Polovina građana koji prate RTS veruje da su zahtevi studenata ispunjeni. To je pokazalo istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 8. do 13. februara. Javni servis, dakle, ne može baš da se pohvali sloganom „Vaše pravo da znate sve” - jer oko 50 odsto njegovih gledalaca izgleda ne zna da studentski zahtevi nisu ispunjeni. Među publikom RTS-a je i značajan broj onih koji veruju da se na ulicama odvija „pokušaj obojene revolucije”, kao i da iza studentskih blokada stoji plan o otcepljenju Vojvodine. Prihvatili su manipulativne narative vlasti. Ipak, studenti „menjaju kanal”. Ako se novo istraživanje uporedi sa istraživanjem koje je Crta radila u decembru 2024. godine, vidi se da su uspeli da priđu čak i gledaocima Javnog servisa. Iako je uticaj RTS-a snažan, njegovi gledaoci više ne prihvataju spinove vlasti u onoj meri u kojoj je to bio slučaj pre tri meseca. I sada više podržavaju studentske proteste.
Istraživanje Crte pokazalo je da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je, s propagandnom mašinerijom u rukama, ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, kvazi-analitičari ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Fokusirani na zatrpavanje prizora s protesta širom Srbije, zahteva i blokada, ali i podrške i poverenja koje građani pružaju studentima. I to, po svemu sudeći, u većini kojom ne može da se manipuliše.
Portali Alo, Informer, Novosti, B92, 24/7, nakon zatvaranja biračkih mesta, preneli su skoro identičnu - netačnu “vest” - da je šef posmatračke misije Crte o ovom izbornom danu rekao da su se dogodili “minorni incidenti”. U razmaku od nekoliko minuta tabloidi su, koristeći slične ili iste fraze, izvestili da je Crta “priznala” da su izbori “čisti kao suza”. Šta je zaista Nedeljkov rekao na konferenciji za medije i kako je napravljen jedan brzi izborni spin u domaćim medijima izvlačenjem izjave iz konteksta?
U stanu od 40 kvadrata prijavljeno 50 birača. Građani susedne države dovezeni autobusima na glasačka mesta, ne znaju posle glasanja na koju stranu treba da krenu. Na pitanje novinarke gde žive, znaju opštinu, ali ne znaju adresu, niti gde im se ulica iz lične karte nalazi. Performansi na ulici, prisluškivani razgovori, međunarodna istraga, novi izbori. Sve zvuči tako poznato, ali ne govorimo o Srbiji nakon izbora 2023. godine, već su ovo izvodi iz medijskih objava u Severnoj Makedoniji - pre više od osam godina.
Jedan dokument, dva tumačenja. Konačni izveštaj posmatračke misije ODIHR-a za vlast je potvrda da su izbori u Srbiji bili „slobodni, fer i transparentni”, dok ga opozicija vidi kao potvrdu da su izbori „pokradeni”. Zašto i predsednica Vlade u tehničkom mandatu i predstavnica opozicione liste „Srbija protiv nasilja” poručuju da je finalnom ocenom ODIHR-a stavljena tačka, ali ne na istu rečenicu? Da li je istina negde između ili je i izveštaj međunarodnih posmatrača iskorišćen za spin o „najčistijim” izborima do sada?
Domaći i međunarodni posmatrači su rekli svoje - izbore u Srbiji obeležili su brisanje granica između partije i države, zloupotreba javnih resursa, pritisci i zastrašivanje građana, kupovina glasova, medijska neravnopravnost učesnika, organizovane migracije birača. Ocenu o kvalitetu izbornog procesa dali su i predsednik Srbije i njegovi najbliži saradnici iz Srpske napredne stranke. Oni su rekli da je kampanja bila „pozitivna, najčistija moguća”, a da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji” do sada. Taj spin ipak nije izbrisao sve neregularnosti, pa su srpski izbori završili u Evropskom parlamentu i rezoluciji kojom se poziva na međunarodnu istragu.
Na jednoj adresi u beogradskoj opštini Voždovac pre izbora održanih 17. decembra prijavljeno je 40 birača. I to ne bi bilo toliko čudno da se na toj adresi ne nalazi kuća od samo 58 kvadrata. Druga kuća, od 130 kvadrata, ima 30 prijavljenih birača i nalazi se pored prostorija lokalnog odbora Srpske napredne stranke. To smo otkrili pošto smo došli u posed podataka koji pokazuju koliko je na kojoj adresi bilo prijavljeno birača za decembarske izbore u Beogradu. Brzom proverom samo jednog biračkog mesta za sada smo pronašli pet adresa s nesrazmernim brojem birača, što dodatno povećava sumnje u manipulacije prebivalištima i biračkim spiskom.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
