S još 20 ljudi koji su u policijsku stanicu došli po istom pozivu, jednoj osobi je nekoliko nedelja pre izbora promenjena adresa prebivališta na adresu koja administrativno pripada jednoj od beogradskih prigradskih opština i čiji stanovnici mogu da glasaju na predstojećim gradskim izborima u Beogradu. Svi su od lokalnog aktiviste Srpske napredne stranke dobili po 2.000 dinara uz obećanje da će dobiti još 2.000 nakon što glasaju. Ovo je samo jedan od slučajeva koje je zabeležila Posmatračka misija Crte, a koji pokazuje kako je u uoči izbora održanih u nedelju, 17. decembra, funkcionisala organizovana migracija birača.
Glas na izborima mogu da budu i oni čiji se glas poslednji čuje. Pomoć mogu da budu i oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ovim principima vode se političke partije koje u centrima za socijalni rad, njihovim zaposlenima i njihovim korisnicima vide šansu za političku i finansijsku dobit. Ostvariće je pritiscima, ucenama, „uslugama” i pokazaće, crno na belo, da nema pošteđenih.
Za proteste „Srbija protiv nasilja", koji se održavaju već skoro dva meseca, znaju skoro svi građani Srbije, svaki drugi ih podržava, a svaki treći ističe da je bio ili da želi da dođe. Proteste u velikoj meri podržavaju politički neopredeljeni građani, ali i svaki peti od onih koji ističu da su im bliže partije na vlasti, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela organizacija Crta.
Politički pritisci na građane koje stranke vrše intenziviraju se ne samo pred izbore, već uoči skoro svakog partijsko-političkog skupa. To potvrđuje i iskustvo građanina, zaposlenog u javnom preduzeću po ugovoru na određeno vreme, s kojim je tim Crte razgovarao dan nakon što je predsednik Srbije najavio veliki skup za 26. maj 2023.
Sagovornik otkriva kako se vrše pritisci na zaposlene da prisustvuju skupu, ali i na koji način se zaposleni u javnom sektoru drže u “poslušnosti” kroz primenu mehanizma zaključivanja ugovora na određeno vreme duže nego što je to zakonski propisano.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo. Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo. Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka.
Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi sa njima podelili svoje iskustvo.
Ovo su priče ljudi koji su bili žrtve političkih pritisaka. (Svi razgovori su anonimizovani.)
Od parlamentarnih i predsedničkih izbora (3. aprila) prošlo je godinu dana. Politički pritisci na građane dešavaju se gotovo svakodnevno, a ne samo uoči izbora ili tokom izbornog dana. U uslovima spin diktature većina ljudi je „anestezirana”, neinformisana i izmanipulisana kroz propagandu i širenje straha (od neprijatelja, najčešće izmišljenih). Crta je prošle godine pokrenula kampanju za suzbijanje kulture normalizovanja pritisaka. Kada su uvideli da nisu sami, počeli su da se javljaju građani kako bi podelili svoje iskustvo.
Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
I pored toga što funkcionisanje demokratije u Srbiji ocenjuju kao loše, polovina građana veruje da je demokratski sistem i dalje najbolji politički sistem za našu zemlju. Isto toliko njih smatra i da organizacije civilnog društva rade u javnom interesu i bore se za promene, uprkos tome što im se u javnom prostoru godinama lepe etikete da su “soroševci”i “strani plaćenici”. Iako većina građana politiku vidi kao prostor za aktivno uključivanje, potencijal participativne demokratije je ograničen manjkom poverenja u mogućnost promene i slabim kapacitetima za učešće u demokratskim procesima. Ovo su glavni nalazi poslednjeg Crtinog istraživanja, koji su predstavljeni simbolično na Međunarodni dan nevladinih organizacija.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
