Apsolutna dominacija predstavnika vlasti u dnevnicima, pristrasno izveštavanje, podsticanje polarizacije među političkim akterima i ogromna zastupljenost predsednika Srbije - to je ono što su tokom cele prošle godine gledaoci mogli da vide na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pokazuje Crtin monitoring medija. Budući da je 2022. bila izborna godina u Srbiji, iz gore navedenog se lako može zaključiti i kakav je bio kvalitet izborne kampanje, odnosno da li su birači mogli da odluče kome će dati glas na osnovu objektivnog i činjeničnog izveštavanja.
Da li će sudije nakon još jedne reforme pravosuđa raditi brže, poštenije i po pravdi? Da li će izmena Ustava u januaru prošle godine i zakoni koji će se menjati ovih dana, biti taj dodatni podstrek sudiji da pravednije sudi ili tužiocu da pokreće postupke? Da li se čeka samo još da Skupština prestane formalno da bira sudije i tužioce, pa da izraz “Ma možeš da me tužiš!” izgubi svoje sadašnje značenje?
Ova godina se završava u velikom stilu - “pobedom Vučića i Srbije”, koju su provladini mediji jednoglasno i slavodobitno proglasili nakon puštanja dvojice Srba iz “šiptarskog kazamata”. Time je, za sada, stavljena tačka na dvadesetodnevne barikade i krizu na severu Kosova, o kojoj se najviše izveštavalo u decembru, ali i poslednjih pet meseci. Rat u Ukrajini pao je u drugi plan, a srpski mediji su - uz dominantan antizapadni narativ, nastavili da veličaju Rusiju, ali ne toliko otvoreno kao prethodne četiri godine, pokazuju rezultati Crtinog godišnjeg monitoringa medija.
Iz krize u krizu - tako je situaciju na Kosovu opisao visoki predstavnik EU Žozep Borelj nakon poslednjih neuspelih pregovora Beograda i Prištine o preregistraciji vozila na severu Kosova. A kako građani vide dešavanja na Kosovu? Da li očekuju pogoršanje situacije, koliko znaju o dijalogu sa Kosovom i zašto većina ne očekuje da će on dovesti do trajne stabilnosti i mira, objašnjava najnovije istraživanje Crte.
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
I nakon aprilskih izbora televizije sa nacionalnom frekvencijom nastavile su po starom, oprobanom receptu - predsedniku Vučiću se daje apsolutno najviše vremena u vestima i o njemu se nikada ne izveštava negativno. Uz to se prenose i sva njegova direktna obraćanja, a za devet meseci bilo ih je čak 345. Posle predsednika u vestima su najzastupljeniji ostali predstavnici vlasti i o njima se gotovo nikad ne izveštava negativno. S druge strane, u odnosu na vlast predstavnici opozicije su u još neravnopravnijem položaju nego u periodu pre izborne kampanje, pokazuju rezultati poslednjeg Crtinog medijskog monitoringa.
Najveći broj građana bi se obradovao ako bi Srbija odustala od EU i ako bi formirala savez sa Rusijom, dve trećine njih veruje da je za rat u Ukrajini najodgovorniji Zapad, a za polovinu ne bi bio problem ako bi nam EU vratila vize. Istovremeno, više od 60 odsto građana misli da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize”. Polovina građana veruje samo provladinim medijima, a od televizija najviše veruju RTS-u, pokazuje najnovije istraživanje Crte koje će uskoro biti objavljeno, a u koje je Istinomer imao uvid.
Kako se određuje pobednik na izborima? Koji cenzus izborna lista treba da pređe da bi mogla da učestvuje u raspodeli mandata? Koje sve prigovore može da podnese birač, a koje podnosilac izborne liste? Koje su sve kazne predviđene za učinioce krivičnih dela protiv izbornog prava? Na ova i druga važna pitanja u vezi sa izborima odgovara Posmatračka misija Crte.
Izborna kampanja protekla je u lošijim uslovima u odnosu na prethodni izborni proces koji je bio jedan od najlošijih koji je Crta posmatrala, a ključni problemi su medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, kupovina glasova i pritisci na birače. Ovo su glavni nalazi posmatračke misije Crta.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
