I pored toga što funkcionisanje demokratije u Srbiji ocenjuju kao loše, polovina građana veruje da je demokratski sistem i dalje najbolji politički sistem za našu zemlju. Isto toliko njih smatra i da organizacije civilnog društva rade u javnom interesu i bore se za promene, uprkos tome što im se u javnom prostoru godinama lepe etikete da su “soroševci”i “strani plaćenici”. Iako većina građana politiku vidi kao prostor za aktivno uključivanje, potencijal participativne demokratije je ograničen manjkom poverenja u mogućnost promene i slabim kapacitetima za učešće u demokratskim procesima. Ovo su glavni nalazi poslednjeg Crtinog istraživanja, koji su predstavljeni simbolično na Međunarodni dan nevladinih organizacija.
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Najveći broj građana bi se obradovao ako bi Srbija odustala od EU i ako bi formirala savez sa Rusijom, dve trećine njih veruje da je za rat u Ukrajini najodgovorniji Zapad, a za polovinu ne bi bio problem ako bi nam EU vratila vize. Istovremeno, više od 60 odsto građana misli da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize”. Polovina građana veruje samo provladinim medijima, a od televizija najviše veruju RTS-u, pokazuje najnovije istraživanje Crte koje će uskoro biti objavljeno, a u koje je Istinomer imao uvid.
Međunarodni dan demokratije u Srbiji dočekujemo sumorno, gotovo pesimistično, složili su se učesnici konferencije "Podrivanje demokratije: procesi i institucije u Srbiji 2010-2020", koju je danas organizovala organizacija CRTA.
“Šta mislite o Hrvatskoj? Stići ćemo i Hrvatsku. Omiljena vakcina? Evo, samo da stignu u ponedeljak. Gol Ronalda? Pa zamislite tako nešto na derbiju… Nobelova nagrada? Da priznam Kosovo, odmah bi je dobio.” Sad već uobičajeno, leksikonski, predsednik Vučić prelistao je u ponedeljak uveče aktuelne teme i dešavanja. Višesatno pripovedanje predsednika nastupilo je kao pauza između obilazaka građevinskih radova i konferencija za medije. Jedan na jedan, na (nemoguće je izbeći ironiju) Hepi TV, da predahne, a da nam svima da dnevnu dozu sebe i svoje istine.
Već skoro ceo vek, život na ovim prostorima odvija se u senci politike “čvrste ruke” i “jačih” ili “slabijih” kultova ličnosti njenih lidera. Kako da demontiramo i dešifrujemo glavne elemente propagande koja oscilira oko aktuelnog vlastodršca u Srbiji? Kako čitati reference na njegove prethodnike, u pokušaju da razbijemo mit čiji koreni sežu u daleku prošlost? “Tito je bio državnik priznat u svetu, Milošević izolovani balkanski samodržac, a Vučić konvertit sa političke periferije”, kaže jedan od sagovornika Istinomera.
Da li je bestijalno prebijanje u Novom Sadu, o čemu smo se obavestili putem društvenih mreža, a ne putem institucija, nešto što nismo videli u rasponu od 1990. godine do danas? Da li je način na koji policija i tužilaštvo reaguju, odnosno ne rade svoj posao, vest? Da li je ekskluzivna scena u Srbiji u kojoj postoje nasilnik, žrtva i publika koja kao da je zastala da čuje uličnog svirača? Da li su reakcije na društvenim mrežama u kojima pravednici predlažu kidanje mesa, lomljenje kostiju i svašta maštovito, kao rešenja za problem nasilja, potvrda da smo, bez obzira na vek u kome živimo, i dalje oni stari? Zoran Pavlović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i socijalni psiholog, podseća da je dan u kome snimamo podkast „U mikrofon“ Svetski dan demokratije i da su građani, prema istraživanjima, bili više za demokratiju 1996. godine nego posle 2007, te da je „ta činjenica deo iste priče o nasilju i nedostatku političke kulture“.
Na 18 kucanih strana Vlada Republike Srbije pokušala je da se odbrani od ocene Fridom hausa u kojoj Srbija više nije država sa polukonsolidovanom demokratijom, već sa hibridnim režimom. Novinari Istinomera proveravali su tačnost iznetih podataka u Vladinom tekstu i otkrili nekoliko netačnih podataka, nelogičnosti, selektivno iznošenje informacija, upoređivanje neuporedivog i prećutkivanje negativnih pokazatelja.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
