desničarske grupe

Početna Oznaka: desničarske grupe

Na snimku marša kostimiranih devojčica se ne prikazuje dečja gej parada, već jedan od kritičko-satiričnih performansa na Torevijeha karnevalu u Španiji. Organizatori i učesnici karnevala navode da im je cilj performansa bio da, na specifičan način, upute kritiku i desno i levo orijentisanim političkim strankama i njihovu licemernost, prenose španski mediji.

6. 3. 2024.

Ni nakon sukoba grupe ultradesničara sa policijom na prelazu Jarinje, država nije progovorila o vezama ruskog Vagnera i Narodne patrole, čiji je vođa pozvao “braću Srbe” da krenu u “oslobađanje Jarinja”. Damnjan Knežević je na Jarinju nosio kačket sa simbolom ruske plaćeničke grupe Vagner, čiji je gost bio pre manje od mesec dana. Izostanak reakcije države samo potvrđuje da je Srbija instrument ruske spoljne politike na Balkanu, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sociolog Jovo Bakić pak smatra da je Narodna patrola, kao i skoro sve krajnje desničarske grupe, pod kontrolom Vučićevog režima i da mu služe da manipuliše Zapadom.

21. 12. 2022.

Članica predsedništva Srpske stranke „Zavetnici” (Prva, 21.10.2020. godine)

23. 10. 2020.

Teme / Ocene: Neistina

Akter: Milica Đurđević Stamenkovski

Sve izjave aktera (10)

„Vršac - siguran. Ponovo smo sve obišli i očistili. Nema migranata.” Tvit Pavla Bihalija, koji vodi pokret Levijatan prati snimak grupe mladića koji ulaze u napušteni objekat, pretražuju ga, a svoju akciju počinju rečima - „vreme je za čišćenje”. Bihali je potom objasnio kako su momci došli „da očiste od smeća koje su ostavili teroristi”. Ovaj uznemirujući i preteći sadržaj, sa sve napetom muzikom u pozadini, poslednji je u nizu kontroverznih poduhvata koje Levijatan sprovodi proteklih pet godina. Za to vreme, prešli su put od, kako sami kažu, spontanog formiranja s ciljem da zaštite zlostavljane životinje, do - izborne trke za parlament.

29. 5. 2020.

Ima razloga za uverenje da Miša Vacić ima ulogu “strašila“ kakvu je u vreme Slobodana Miloševića imao Vojislav Šešelj, ali bitna razlika je u tome što se vođa iz devedesetih osećao dovoljno samouverenim da dozvoli i pomogne politički rast izrazito inteligentnog čoveka, za razliku od Aleksandra Vučića, koji igra na više karata, ne dajući ni jednoj čak ni teoretsku mogućnost da iole ozbiljnije ojača.

15. 11. 2019.

Politički ekstremizam nije novina u političkom životu Srbije, niti je nešto što je u politički život ušlo u periodu nakon 5. oktorbra 2000. godine. To dozvoljeno političko nasilje logički je nastavak politike koja se u Srbiji vodila devedesetih godina i odbijanja političkih elita koje su nasledile Miloševićev režim da stvore uslove pod kojima se na odgovoran način ta politika evaluira i pod kojima bi se društvo suočilo sa njenim posledicama i rezultatima.

26. 4. 2017.