Suprotno viralnim tvrdnjama sa društvenih mreža, među uticajnim ljudima iz sveta politike i biznisa zabeleženi su brojni smrtni slučajevi usled kovida 19.
Viralna fotografija i video u kome se francuski predsednik Emanuel Markon navodno ljubi sa nepoznatim muškarcem - kreirani su uz pomoć “deepfake” tehnologije.
Strani i domaći portali koji serijski šire dezinformacije objavili su manipulativno tumačenje izveštaja Svetske banke u kojem se poziva na povećanje ulaganja u održive poljoprivredne prakse.
Fotografije olupine aviona iz 2020. godine, pogrešno su predstavljene kao prikaz posledica pada helikoptera u kojem je poginuo predsednik Irana Ebrahim Raisi, 19. maja 2024.
Stara dezinformacija o milionima smrtnih slučajeva od mRNA vakcina u Japanu pojavila se na mrežama u osveženoj verziji - tvrdi se, ponovo bez dokaza, da su mRNA vakcine navodno uzrokovale eksploziju bolesti raka među japanskim stanovništvom.
Na društvenim mrežama su se proširile objave sa obmanjujućom tvrdnjom, bliskoj teoriji zavera o kemtrejlsima - da nas, sa neba, „zaprašuju otrovima kao komarce”. Dok se po internetu naširoko dele liste „otrova” koje zapravo sadrže niz manipulacija, činjenica jeste da je vazduh zagađen. „Zagađenje pogubno utiče na naše zdravlje i procene su da u Srbiji zbog zagađenog vazduha umre između 12.000 i 15.000 ljudi godišnje. Još detaljnije analize pokazuju da taj broj može da ide i do čak 18.000 prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha”, kaže za Istinomer dr Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakuleta.
Korisnici društvenih mreža dele stari snimak Bila Gejtsa iz 2010. godine uz obmanjujuće tvrdnje o tome šta je Gejts izjavio o kontroverznim „komisijama smrti” (eng. „death panels”).
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
