Naučno neutemeljena izjava japanskog parlamentarca o vakcinama iskorišćena je za afirmaciju teorije zavere da su milioni ljudi umrli od posledica vakcinacije protiv kovida 19.
Teza o navodnoj lažnoj (kovid) vakcinaciji Kamale Haris nedavno se, nanovo, proširila društvenim mrežama. Kao navodni „dokaz“ za ovu tvrdnju, poslužio je snimak veoma niske rezolucije na kom, navodno, medicinska radnica sklapa iglu predviđenu za vakcinu. Međutim, reč je o zloupotrebi vizuelnog sadržaja i „recikliranom“ snimku lošeg kvaliteta iz 2020. godine.
Vesti o mogućnoj opasnosti od izbijanja pandemije ptičjeg gripa pokrenule su širenje dezinformacija o prisilnoj vakcinaciji — po uzoru na šablon manipulisanja koji je naširoko korišćen tokom pandemije kovida 19.
Uprkos tezama sa društvenih mreža, epidemija variole vere 1972. godine nije „eksperiment” koji se desio samo u Jugoslaviji. Nasuprot teorijama zavere po kojima je virus velikih boginja izmišljen, stoji nemali broj dokumentovanog materijala, arhivske građe i svedoka koji su preživeli ovu izuzetno zaraznu i u velikom procentu smrtonosnu bolest.
Društvenim mrežama na našem govornom području kruže objave u kojima se, po poznatom antivakcinalnom narativu, insinuira da je upravo vakcinacija uzrok iznenadne smrti fudbalera crnogorske reprezentacije Matije Šarkića. Iako se u objavama ne precizira o kojem tipu imunizacije je reč, u prethodnom periodu se ovakav tim neosnovanih teza vezivao za vakcine protiv kovida-19.
Društvenim mrežama se šire netačne objave o, navodno, povećanom broju pobačaja nakon vakcinacije protiv kovida 19. Ova dezinformacija je „upakovana” u dramatično upozorenje navodnih „stručnjaka”.
Objavama na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da je Evropska komisija „zabranila” vakcinu AstraZeneke u Evropi, nedostaje bitan kontekst. Ova kompanija je prethodno odlučila da svoju vakcinu protiv kovida povuče iz komercijalnih razloga, ne zbog retkih nuspojava koje može prouzrokovati - kako teoretičari zavere impliciraju.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
