Svaki je razgovor lekovit, pogotovo kad sam ja učesnik, ili još bolje moderator (u solilokviju sam dosegao vrhunac, kail sam da se okrenem drugima, jer pametan čovek uči i od onih koji mu ni po čemu nisu dorasli!).
"Hajde da razgovaramo o svemu… Spreman sam da razgovaram i pozvao sam na dijalog, pozivam na dijalog ponovo. Pozivam ih sve da dođu da razgovaramo… Još jedanput ih pozivam na razgovore, ako to može što pre, ali nije problem, može kad god hoće". Predsednik Srbije poslednjih dana na ovaj način potencira svoju otvorenost za razgovore sa političkim protivnicima, insistirajući na stavu da je dijalog najbolje rešenje za nagomilane probleme. Ipak, teško je ne primetiti podudarnost trenutaka u kojima predsednik daje ovakve izjave, kao i gotovo istovremenih vređanja onih sa kojima očekuje dijalog.
Odavno jedan sastanak dvojice domaćih političara u Srbiji nije izazvao toliko pažnje kao nedavni razgovor lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. I dok se utisci sležu, javnost se priseća da je takvih „istorijskih razgovora“ bilo i biće, ali značajnih rezultata neće. Bilo je, još kako, u svoje vreme mnogo važnih susreta koji su „menjali istoriju“ sve dok ih istorija nije negde zaturila. Prosto da se razuman čovek zapita, da li je svrsishodnije (kao na filmu) tragati za načinima komunikacije između ljudi i vanzemaljaca ili objašnjavati da bi razgovor bilo koja dva čoveka, trebalo valjda da bude normalna stvar.
U skupštini je prošle nedelje usvojen rebalans budžeta zato što para ima više nego što se očekivalo, pa vlada želi ponovo da podeli višak sa građanima. Poslanici su razmatrali zakone o Zaštitniku građana, o slobodnom pristupu informacijama i set zakona iz oblasti privrede, sa ciljem da stvore „prijateljsko okruženje za poslovanje“. Potpisan je i sporazum vlasti i opozicije o izbornim uslovima, posle kojeg tek slede izmene zakona kako bi potpisano moglo i da se primeni.
Od aktivnosti u Skupštini prošle nedelje - očekivalo se mnogo, a krajnji učinak je najblaže rečeno razočaravajuć. Međustranački dijalog o poboljšanju izbornih uslova je završen, ali krajnji dokument nije ni dotakao najvažnije probleme na koje su ranije ukazivale domaće i strane posmatračke misije. Ni najveći optimista ne može očekivati da će usvojena rešenja promeniti pristup provladinih medija izbornoj kampanji, a kada je reč o javnim servisima, oni ni do sada nisu poštovali ni zakon ni novinarski kodeks. Očekivalo se i da će skupštinski Odbor za ustavna pitanja izneti konačan predlog za izmenu Ustava, ali ni to nije završeno. Usvojen je samo jedan zakon i to na način koji je još više ogolio da sadašnji parlament služi kao servis predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Jedan važan zakon i nekoliko međunarodnih sporazuma usvojila je Skupština Srbije prošle nedelje. Saznali smo da smo postali potrošačko društvo „jer živimo u svetu Aleksandra Vučića gde ljudi ujutru kada ustanu odlaze na posao, odlaze na svoja radna mesta, kada dođe prvi u mesecu ili 15, zavisi kako gde, prime svoju platu, a sa tom platom mogu da žive u potrošačkom društvu”. I još da su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka brana „onima koji bi sada opet da dođu na vlast i opet bi da pljačkaju, satanizuju i u ambis odvedu Srbiju“.
U kom pravcu ide dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima i koji kolosek ima veću težinu – onaj bez evroparlamentaraca u Skupštini, ili onaj drugi? Ko će biti garant sporazuma, njegove implementacije i kontrolor dogovorenog? Šta tačno znači poruka „Minimum izbornih uslova, ili građanska neposlušnost i pobuna”? Šta je „minimum izbornih uslova” i ko tačno organizuje pobunu ako ih ne bude? Da li je dijalog sa vlastima uz evroparlamentarce alibi opoziciji koja je bojkotovala izbore da ovoga puta na njih izađe? Na ova pitanja u podkastu Istinomera „U mikrofon“ odgovara lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. Pojasnio je da su evroparlamentarci preuzeli na sebe odgovornost da proces razgovora sa vlastima uspe. „Poučeni iskustvom od ranije, preuzeli su na sebe da napišu predlog sporazuma, uzimajući u obzir predloge koji su pristigli, i to bi trebalo da bude osnova za konačni sporazum“, kaže Lutovac.
Da ne bude bojkota i da bude uslova za poštene i demokratske izbore, s kojima će se svi saglasiti i koji će moći da se sprovedu, poruka je evroparlamentaraca Vladimira Bilčika, Tanje Fajon i Knuta Flekenštajna nakon druge runde međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
