Ko je “doveo” Rio Tinto u Srbiju? Ko je bio na vlasti, na kojoj tačno funkciji i zašto je to važno? Da li je to bio dalekovid potez koji treba pohvaliti, ili je sadašnja vlast “morala” da nastavi započeto zbog kontinuiteta? I na kraju, ko treba da preuzme odgovornost za budući razvoj događaja u vezi sa rudnikom litijuma? Ta je tema kojom već danima manipulišu srpski političari i ovi koji su za rudnik, i ovi koji su protiv, jer se i jedni i drugi ograđuju kako o tome ne znaju dovoljno, a opet iznose optužbe “da vlast priča bajke”, ili da je sadašnja opozicija nedosledna jer se zalagala za iskopavanje litijuma i hvalila Rio Tinto, a sada tu kompaniju predstavlja kao najveću opasnost. Iskopavaju podatke ko je bio na kojoj funkciji kad su se izdavale dozvole za istraživanje doline Jadra, pretpostavke koliko je neko tada mogao da utiče na čitav proces. Na kraju, manipuliše se tačnim formulacijama u dokumentima koji nisu lako dostupni javnosti.
„Ovo je najgori skupštinski saziv u kojem sam učetvovao”,”Skupština je tu samo da ispunjava želje Aleksandra Vučića”, „Vlast parlament doživljava kao boks meč protiv opozicije”, „Ovaj saziv bi najbolje bilo izbrisati”, „Opozicija nije iskoristila svoju šansu”, „Ni o čemu nismo mogli da se usaglasimo”. Ovo su samo neke od ocena koje su se mogle čuti u razgovoru sa narodnim poslanicima poslednjeg dana zasedanja, u skupštinskom holu gde novinari još smeju da rade, pod budnim okom obezbeđenja.
Očekujemo da ćemo u narednih mesec-dva potpisati ugovor za izgradnju mosta na Adi Huji, izjavio je u februaru prošle godine tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji sada, kao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gradnju najavljuje za narednu, 2024. godinu, u sklopu izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. S druge strane, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kaže da most na Adi Huji jeste "u nekom planu", ali "nije ni blizu neke realizacije". "Da l’ ste to primetili, kad ne možeš da rešiš mali problem ti najavi svemirski brod", ističe on. Inače, podizanje ovog mosta predviđeno je još pre dve decenije, Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. godine, usvojenim u septembru 2003.
Realno je da izbori na svim nivoima budu već naredne godine, kaže Dragan Đilas; gradonačelnik Šapić ističe da na toj funkciji planira da ostane ceo mandat; Ivica Dačić da je protiv izbora u Beogradu, a Aleksandar Vučić se o ovoj temi odavno ne oglašava. Prošlo je osam meseci od izbora, ali i od Vučićevog obećanja da će se, “ako opozicija to bude želela”, na nove izbore u Beogradu ići vrlo brzo. Odmiče decembar koji se pominjao kao mesec u kome će se možda organizovati izbori, a u ovom trenutku ne čini se izvesnim ni da to bude u martu, kao rezervnom terminu. A šta smo sve čuli u međuvremenu?
Da je za “narod i za građane uvek otvoren”, ali ne i za “lopove i fašiste”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavljao je gotovo svaki put kada se postavljalo pitanje njegovog susreta sa liderima (sada već bivšeg) opozicionog bloka, da bi nakon ovih izbora njegova retorika postala značajno drugačija. „Ako politički faktor, i onaj koji je prešao cenzus i onaj koji nije prešao cenzus, a pogotovo neko ko ima više od 10 odsto glasova, kaže - želim da razgovaram sa predsednikom o tome i tome - moja obaveza je da taj razgovor obavim. I nemam nikakav problem sa tim. I neću ga odugovlačiti i neću ga odlagati“. Ovako je Vučić prokomentarisao izjavu lidera Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa da je spreman da sa njim razgovara o ponavljanju izbora u Beogradu.
Odavno jedan sastanak dvojice domaćih političara u Srbiji nije izazvao toliko pažnje kao nedavni razgovor lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. I dok se utisci sležu, javnost se priseća da je takvih „istorijskih razgovora“ bilo i biće, ali značajnih rezultata neće. Bilo je, još kako, u svoje vreme mnogo važnih susreta koji su „menjali istoriju“ sve dok ih istorija nije negde zaturila. Prosto da se razuman čovek zapita, da li je svrsishodnije (kao na filmu) tragati za načinima komunikacije između ljudi i vanzemaljaca ili objašnjavati da bi razgovor bilo koja dva čoveka, trebalo valjda da bude normalna stvar.
Birači su proigrali poverenje advokata Vučevića, i mogu ga povratiti samo ako na ponovljenom glasanju vrate u Skupštinu sve kebare i atlage čije su blistave karijere nemarnošću stanovništva dovedene u pitanje.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
