Na sledećoj, vanrednoj sednici skupštine između devet tačaka dnevnog reda, kao sedma tačka, bez velike pompe, pojavio se izbor Republičkog javnog tužioca. Predlog je upućen po hitnom postupku, a rešenje je samo jedno - da dosadašnja tužiteljka Zagorka Dolovac na tom mestu ostane još šest godina, odnosno da se njenoj funkciji omogući da proslavi punoletstvo.
Posle dva mandata, republička tužiteljka Zagorka Dolovac opet je ušla u trku za istu funkciju. Neveselo je odjeknula vest da je ona jedina kandidatkinja, nakon čega je objavljeno da su se pojavila još neka imena, makar formalno. Iz Državnog veća tužilaca, koje utvrđuje listu kandidata (posle čega Vlada i Narodna skupština dobijaju reč u procesu izbora RJT), za Istinomer kažu - “postupak utvrdjivanja liste kandidata za Republičkog javnog tužioca je i dalje u toku”.
Među tužiocima koji su dobili poverenje kolega, pa će kao kandidati i kandidatkinje za izborne članove Državnog veća tužilaca sačekati da Narodna skupština potvrdi njihov izbor, nalaze se i imena poznata javnosti. Šestoro njih se u “predizbornim” programima gotovo unisono zalaže za veću otvorenost prema javnosti i bolje odnose s medijima. Neki od njih ne libe se da ukažu na narastajući uticaj izvršne vlasti i politike na rad tužilaca, kao i na poljuljani ugled profesije. Uglavnom obećavaju i da će se boriti za bolje uslove rada, pominjući beneficirani radni staž i veću bezbednost na poslu i van njega.
Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?
U klještima između strogo uspostavljene hijerarhije unutar tužilaštva i zavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti, uz, blago rečeno, “složen” odnos sa policijom, čemu može da se nada jedan javni tužilac, odnosno zamenik tužioca, od integriteta? Ko brani profesiju i mogu li oni to sami? Da li hrabrim odlukama nužno rizikuju da budu linčovani u javnosti i koliko način izbora tužilaca utiče na njihov položaj? Naposletku, da li je veća prepreka za njihovu nezavisnost to što Republičko javno tužilaštvo ćutanjem daje primer ili umiruća sloboda medija u Srbiji i javni prostor koji više liči na poligon za streljački vod namenjen “nepodobnima”?
Francuski predsednik ima samo protokolarnu ulogu u izboru sudija. On ih imenuje, na predlog Visokog saveta magistrata, a ceo proces je znatno drugačiji nego u - Srbiji. Ideja koju je izneo državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić o promeni Ustava i kontroli pravosuđa, kao i niz kritika na račun tužilaštva, izazvale su oštre reakcije struke i javnosti. Sagovornica Istinomera Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, podseća da je ulazak u pravosuđe u Srbiji vezan za Skupštinu. Kako kaže, “kreiranje pravosudnog sistema napravila je skupština, preko predstavnika političkih stranaka u njoj”.
„Naše izvršne vlasti su navikle na to da je čitava vlast njihova i da ta ona ne može ni sa kim da se deli. Zato su svi koji misle drugačije i spremni su da svoje mišljenje javno iznesu “trn u oku” vlasti. Pošto joj se ne sviđa šta struka, u ovom slučaju, tužioci i sudije […]
Kada je 2006. godine usvojena Nacionalna strategija reforme pravosuđa, to je privuklo malo pažnje javnosti, i niko nije mogao da pretpostavi da je time započet proces koji će imati odjek i posledice kakve je na kraju imao. Promena vlasti i dolazak Snežane Malović na mesto ministarke pravde, zavrteo je niz događaja ka tom neočekivanom ishodu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
