U nizu spinova i optužbi na račun studenata, od predstavnika vlasti čuli smo i tvrdnje da su protеsti naneli „ogromnu štеtu srpskoj еkonomiji“ i da su nas blokaderi „uništili“. Reč je o manipulaciji, jer niti je šteta ogromna, niti su za pad privredne aktivnosti krive samo blokade. Njihov uticaj je u prethodna četiri meseca zanemarljiv, a pogoršanje privredne situcije u Srbiji velikim delom je posledica novog talasa opšte krize i usporavanja rasta zapadnoevropske privrede, kažu ekonomisti Milojko Arsić i Danica Popović. Dok vlast prebacuje odgovornost na blokade, kao da su počele iz nečijeg hira, a ne zbog toga što nisu ispunjeni studentski zahtevi, sagovornici Istinomera smatraju da će protesti na duži rok imati veći negativni uticaj na privredu.
Studentske blokade traju skoro tri meseca, a građani širom Srbije ne prestaju da traže odgovornost od nadležnih. Vlast odgovara spinovima, a jedan od najdominantnijih je da su protesti instruisani spolja, kako bi se, između ostalog, „zaustavio ekonomski napredak Srbije“. U tu svrhu iz „propagandne kuharice“ vladajuće stranke serviraju nam se ne samo manipulativne i neosnovane tvrdnje njenih predstavnika, već i različiti spotovi i vizuali koji se dele po društvenim mrežama. Jedan od njih posebno je privukao pažnju javnosti: predsednik Srbije u narodnoj nošnji ispred koga se ređaju podaci, koji bi trebalo da nas ubede u ekonomsku snagu zemlje. Nikada niža nezaposlenost, nikada veće zarade, plate i penzije, nikada manji javni dug, nikada viši bruto domaći proizvod. Brojke lepo zvuče, ali u stvarnosti svi pobrojani podaci su grubo istrgnuti iz konteksta, a predstavnici vlasti nastavljaju da koriste ekonomske pokazatelje isključivo manipulišući statistikom i zloupotrebljavajući činjenice.
Istraživanje koje je Narodna banka Srbije radila pre krize pokazalo je da bi naša ekonomija morala 15 godina da raste po pet odsto godišnje da bi stigla prosek Evropske unije, a ako bi rasla tri odsto u proseku, trebalo bi joj 50 godina da stigne prosek EU. Međutim, poslednjih 10 godina ne rastemo ni tri odsto u proseku. Otkud onda vlasti ideja da Srbiju predstavlja kao ekonomskog tigra i zašto je reč o spinu za unutrašnju upotrebu?
Izbori su prošli, a sa njima i sva predizborna davanja deci, mladima i penzionerima. Ovo će trenutno oboriti inflaciju, ali samo do narednog kruga deljenja državnih para. Kolika će biti inflacija ove godine i kako vlast manipuliše kada govori o njoj? Zašto priče o zaradama u evrima, ma koliko lepo zvučale, ne daju realnu sliku životnog standarda? Kako nam raste bruto domaći proizvod i zašto podseća na inflatornu 1992. godinu? Koliko smo zaduženiji od 2012. i koliki bi javni dug trebalo da bude da bi moglo da se kaže da su stvari pod kontrolom?
Guvernerka Narodne banke Srbije nedavno je građanima Srbije predočila ekonomske rezultate, pa se između ostalog pohvalila i „opadajućom putanjom inflacije” koja trenutno iznosi 12,5 odsto. Informacija o smanjenju inflacije zvuči obećavajuće (naročito u trenutku kada se najavljuju izbori za nekoliko meseci), ali kako građani Srbije osećaju ekonomska dešavanja vodeći se svojim novčanicima, a ne statističkim podacima? Sagovornici Istinomera objašnjavaju da kada cene dostignu određeni nivo, teško mogu da se smanje, a da uprkos brojkama koje guvernerka navodi, realna poskupljenja za poslednje dve godine su u proseku od 30 do 40 odsto. Za veću inflaciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju i region, odgovornost guvernerka vidi u želji za profitom trgovačkih lanaca, dok stručnjaci smatraju da su nas pogrešni potezi i zakasnela reakcija države doveli u ovu poziciju.
Poput predsednika Srbije i SNS, koji je u finišu kampanje kao na traci išao iz emisije u emisiju, predsednica Vlade Ana Brnabić je polovinom marta, svakodnevno menjajući televizijske studije, nastojala da na već oproban način gledaoce ubedi u ekonomske uspehe. Posle gostovanja na Pinku, koje se pamti po njenom duelu sa Borisom Tadićem i njegovom aviončiću od papira, premijerka je već sutradan taj avion ponela na TV Hepi, nastavila svoje izlaganje, napominjući da je šokirana ponašanjem bivšeg predsednika, ali u fokusu je, ipak, bilo nešto drugo. Slušali smo, gledali i proveravali.
U javnosti se često čuje da se ne zna koji program nude političke stranke, šta planiraju, šta obećavaju. Neki birači tvrde da ih upravo programi, a ne lideri, opredeljuju kome će dati poverenje. A šta piše u programima u delu koji sve nas najviše zanima - onom o ekonomiji? Ako bi se birači zaista opredeljivali za koga će glasati prema onome što piše u stranačkim programima, mogli bi da zaokruže bilo koga, jer je visok standard i opšti ekonomski prosperitet plan svake stranke. Jedina razlika je da neke stranke insistiraju na jačanju domaće privrede, dok subvencije stranim investitorima, poklanjanje zemljišta ili prilagođavanje zakona pojedinim privatnim projektima - nikome nisu u programu.
Da li treba da budemo jako zabrinuti zbog visine našeg javnog duga? Jako se razlikuju mišljenja ekonomista o tom pitanju. U svakom slučaju, ako bi se to koliko dugujemo iskazalo u dinarima, malo ko bi umeo i da izgovori taj broj.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
