Uprkos tezama sa društvenih mreža, epidemija variole vere 1972. godine nije „eksperiment” koji se desio samo u Jugoslaviji. Nasuprot teorijama zavere po kojima je virus velikih boginja izmišljen, stoji nemali broj dokumentovanog materijala, arhivske građe i svedoka koji su preživeli ovu izuzetno zaraznu i u velikom procentu smrtonosnu bolest.
Dok se aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Beogradu pogoršava porastom broja zaraženih ovim virusnim oboljenjem, na društvenim mrežama se masovno dele objave u kojima se morbile mešaju sa ovčijim boginjama, odnosno varičelama.
Od šopinga u Milanu do pucanja poput zvečke. A u međuvremenu pobeda. I izbori i trka za vakcinom. Ali i utakmice, predizborni skupovi, izbori, protesti, sahrane, otkrivanja spomenika... Sve to preliveno manje-više uobičajenom dozom neistina i zloupotreba činjenica. Manipulacije procentima - zaraženih, preminulih, hospitalizovanih. Političari koji lažu i s njima, rame uz rame, struka. Kada se podvuče crta, godinu dana, zvanično, korone u Srbiji donela je nove probleme, a ogolila je sve stare. Ko nas je varao i o čemu sve to?
Bila je heroina u najdramatičnijim danima za Novi Pazar i po tome kako se borila za živote pacijenata, ali i po odvažnosti da s kolegama podigne glas o greškama u rukovođenju bolnicom. Za nju je, kaže, istina jednaka slobodi.
U svođenju bilansa na kraju godine obično na red dolazi i besmislena upitanost po čemu ćemo zapamtiti neku godinu, kao da datumi sami po sebi imaju moć da se utisnu u sećanje. 1993. godinu pamtimo po hiperinflaciji, 1996. po masovnim demonstracijama, 2000. danas doživljavamo kao godinu u kojoj smo bili glupi, pa smo poverovali u promene. Ovu godinu želimo da zaboravimo i da je bacimo u prvi kontejner – ali to ne ide baš tako, jer je ovo za sve bila godina bolesti, umiranja, promene života, zaključavanja, distance, maski, laganja, zastrašujuće manipulacije i skrivanja činjenica.
Nakon što je proglašena epidemija korona virusa u Srbiji i doneta odluka o karantinu, što je značilo da će mnoge delatnosti morati da obustave svoju aktivnost, država je krenula s različitim merama pomoći privredi i stanovništvu.
Naš paket pomoći je bio jedan od najvećih na Zapadnom Balkanu, a kada se uzmu u obzir i odložena plaćanja poreskih obaveza kao i garancije za kredite, taj iznos se gotovo udvostručuje i postaje jedan od većih u Evropi (izražen kao procenat bruto domaćeg proizvoda). Kada se radi o tako značajnim sredstvima onda se neminovno javljaju diskusije o tome da li je novac optimalno upotrebljen i da li je pomoć dobio svako ko je trebalo da je dobije.
Epidemiolog Predrag Kon, od milošte, kako su i pojedini novinari sebi dozvolili da ga zovu, Peca, autoritetom i likom “preuzeo” je ime Kriznog štaba. Među strukom, koja je ovog proleća uživala najviše poverenje građana, pojedinci su otišli za ambicijama, drugi su se suvišno zasmejali... Kon, front face, dao je tako preko ekrana, fejsbuk statusa i konferencija naciji ono što joj je bilo potrebno - autoritet, u koji su ljudi poverovali.
Koliko je onda opravdano pitanje - a šta je to tačno Kona sprečilo da nakon što je primio odlikovanje 11. novembra, kaže (opet?) tom prilikom predsedniku i javnosti da nam se bliži katastrofa, ako su njegove kolege i on već na to upozoravali, kao što je sam rekao, od 6. novembra?
Od tvrdnji da je virus korona slabiji od sezonskog gripa, da je u pitanju “najsmešniji virus ikada”, preko uvođenja vanrednog stanja, zastrašivanja da će “biti malo groblja da primi sve nas”,
tajnih nabavki i potera za respiratorima i vakcinama, pa do “pobede” nad epidemijom, a potom najava novog “zatvaranja” i policijskog časa - prošlo je punih šest meseci. Tačnije, od 6. marta i prvog zvanično zabeleženog slučaja zaraze virusom korona u našoj zemlji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
