Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji kako se ne bi “ispisala” iz civilizovanog sveta, ili treba da ostane uz svoje “ruske prijatelje” makar to značilo prekid evropskih integracija? Da li je neutralnost samo reč koja lepo zvuči, ili jedini način da Srbija preživi ovu krizu? Sudeći po izjavama političara, ne samo što o ovoj temi konsenzus ne postoji u opoziciji, nego i ministri u još aktuelnoj vladi iznose dijametralno suprotna mišljenja. Kad se napravi presek, Srbija najviše podseća na čoveka zaposlenog u zapadnoj firmi čija je plata vezana za evro ili dolar, a koji istovremeno na društvenim mrežama ili u kafani podržava “brata Putina” i nema ništa protiv mobilizacije tuđe dece. Spreman je na sve, osim da da otkaz i živi od srpske plate, ili bez plate, samo što to nikad ne bi priznao.
Nekako se poklopilo da se godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji ove godine objavljuje 6. oktobra, na dan za koji ozbiljan deo demokratske javnosti smatra da u Srbiji ne postoji. Ako prihvatimo ocenu Evropskog pokreta u Srbiji da je Srbija sve dalje od sveta kome je stremila 5. oktobra 2000. godine, što implicira da ne poštuje ono na šta godinama unazad ukazuju izveštaji Evropske komisije, te da nazaduje, postavlja se pitanje smisla i svrhe izveštavanja, da parafraziram Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.
Prošlo je skoro sedam godina od najava da će Srbija učiniti "sve što je do nas" da ispunimo uslove za ulazak u Evropsku uniju. A pre nekoliko dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je izjavio slično.
Ako je urednik Informera Dragan J. Vučičević sa najviše instance u državi atestiran kao “pristojan čovek“ i ako je šampion u broju i težini afera koje se za njim vuku, Siniša Mali, postao legitimni glavni kandidat za ministra, a da to ne predstavlja pretnju po rejting vlasti - onda nije ni najmanje čudno da se Srbija, kad je već tako naopako izvrnuta, na svom proklamovanom putu ka Evropskoj uniji, zapravo - od nje sve više udaljava.
Nezgodna stvar kod izveštaja o napretku Srbije jeste što iza svake rečenice stoji čitav niz problema i celih priča sa svojim akterima, predistorijom, dinamikom i kontekstom. Nekome ko ne prati zbivanja u javnosti, ne zanima ga politika, mediji, niti "svijet oko nas" – a takvih je mnogo u Srbiji – takve rečenice znače malo ili ništa.
„Najproblematičnije tačke u procesu EU integracija biće one koje se tiču izgradnje pravne države. Srbija je trenutno daleko od ovog cilja. Problem je pre svega institucionalne prirode, ogleda se u nepostojanju jakih i nezavisnih institucija koje služe kao brana u odnosu na autoritarne tendencije političkih elita. Trenutno, vi nemate nikoga ko može kontrolisati izvršnu vlast u zemlji koja je bez obzira na funkciju personifikovana u lideru vladajuće stranke, Aleksandru Vučiću.“
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
