Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
'Verujem da na kraju mandata sledeće Vlade, to jest ove Vlade, koju ćemo sada da formiramo, završimo pregovore o članstvu sa EU, to znači do kraja 2024. godine", izjavio je u junu 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi sada ministar spoljnih poslova Marko Đurić tvrdio da će Srbija "do 2027. završiti reforme za članstvo u EU". Međutim, od dolaska na vlast Srpske napredne stranke konstantno se pomerao rok do koga bi Srbija trebalo da "ispuni ono što je do nas", a do sada su u pregovorima o članstvu sa EU zatvorena (privremeno) samo dva od 35 poglavlja.
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
Na društvenim mrežama dele se netačne tvrdnje da nemački restorani otkupljuju od holandske kompanije meso koje je proizvedeno od životinjskih ćelija uz pomoć 3D tehnologije.
Jedan dokument, dva tumačenja. Konačni izveštaj posmatračke misije ODIHR-a za vlast je potvrda da su izbori u Srbiji bili „slobodni, fer i transparentni”, dok ga opozicija vidi kao potvrdu da su izbori „pokradeni”. Zašto i predsednica Vlade u tehničkom mandatu i predstavnica opozicione liste „Srbija protiv nasilja” poručuju da je finalnom ocenom ODIHR-a stavljena tačka, ali ne na istu rečenicu? Da li je istina negde između ili je i izveštaj međunarodnih posmatrača iskorišćen za spin o „najčistijim” izborima do sada?
Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
Za Sjedinjene Američke Države, Evropsku uniju, Kanadu i Veliku Britaniju, ali i neke druge zemlje, aplikacija TikTok je sinonim za bezbednosni rizik. Platforma za deljenje kratkih video sadržaja među zapadnim zvaničnicima kotira se i kao alat u rukama kineskih vlasti za širenje dezinformacija i propagande. Kakav se otpor pruža svemu tome i zašto je TikTok označen kao „crna ovca” među društvenim mrežama na zapadu?
U viralnim objavama na Fejsbuku tvrdi se da konzumacijom hrane koja sadrži aditive E-904 i E-120 zapravo jedemo delove insekata koji štete našem zdravlju. Aditiv E-904 poznat pod nazivom „šelak” je jestiva prirodna smola proizvedena od izlučevina nekih insekata koja se koristi u konditorskoj i prehrambenoj industriji za ukrašavanje i zaštitu namirnica. Aditiv E-120 je crvena supstanca za bojenje takođe dobijena od insekata, poznata je kao „košenil”, „karmin” i „karminska kiselina” i koristi se u proizvodnji soseva, kečapa, glazure, sokova. Nema dokaza da ovi aditivi štete našem zdravlju, a konzumacijom proizvoda koji ih sadrže ne unosimo insekte u svoj organizam.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
