Ova godina se završava u velikom stilu - “pobedom Vučića i Srbije”, koju su provladini mediji jednoglasno i slavodobitno proglasili nakon puštanja dvojice Srba iz “šiptarskog kazamata”. Time je, za sada, stavljena tačka na dvadesetodnevne barikade i krizu na severu Kosova, o kojoj se najviše izveštavalo u decembru, ali i poslednjih pet meseci. Rat u Ukrajini pao je u drugi plan, a srpski mediji su - uz dominantan antizapadni narativ, nastavili da veličaju Rusiju, ali ne toliko otvoreno kao prethodne četiri godine, pokazuju rezultati Crtinog godišnjeg monitoringa medija.
Odluku Evropske unije da promeni internet sferu iz korena pratilo je uspostavljanje novih pravnih okvira, kroz Akt o digitalnim uslugama i Akt o digitalnim tržištima. Osim ovih dokumenata, usvojen je, na nivou Evropske komisije, i Zakon o slobodi medija u EU, novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija. U junu ove godine revidiran je i Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija. O čemu konkretno govore ova pravila i kada počinje njihova primena?
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija iskorišćen je kao povod za novi - dnevni - talas anti-EU poruka u mejnstrim medijima u Srbiji. Sve u svemu, ako je verovati domaćoj štampi i televizijama, teško je, ali Srbija napreduje. Osim u spoljnoj politici, ali, ko sme da “zameri”, jer što bi rekao predsednik - “Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije.” Većina medija se među glavnim naslovima nije bavila konkrentno sadržajem Izveštaja i zamerkama koje su upućene Srbiji na temu korupcije, pravosuđa, formiranja Vlade.
Briselski pregovori o Kosovu nastavljeni su nakon višenedeljnih tenzija oko registarskih tablica, ali će od njih, po svoj prilici, biti slaba vajda. Na ishod bez dogovora su nas uostalom danima pripremali predsednik Srbije, direktor kancelarije za KiM, prorežimski analitičari i mediji. Dok su kosovsku vlast optuživali da želi rat, a ne dijalog, sopstvene građane su plašili dramatičnim scenarijima eskalacije sukoba, poput onog da “Šiptari” planiraju napad na Srbe sa severa.
Najveći broj građana bi se obradovao ako bi Srbija odustala od EU i ako bi formirala savez sa Rusijom, dve trećine njih veruje da je za rat u Ukrajini najodgovorniji Zapad, a za polovinu ne bi bio problem ako bi nam EU vratila vize. Istovremeno, više od 60 odsto građana misli da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize”. Polovina građana veruje samo provladinim medijima, a od televizija najviše veruju RTS-u, pokazuje najnovije istraživanje Crte koje će uskoro biti objavljeno, a u koje je Istinomer imao uvid.
Rusija i Kina su u domaćim medija tokom ove godine predstavljeni uglavnom u pozitivnom, dok su Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i NATO u, mahom, negativnom svetlu, pokazao je monitoring medija koji je organizacija Crta sprovela u periodu od decembra 2020. do novembra 2021. godine. Glavni nalazi istraživanja ukazuju na pristrasnost i izrazitu polarizaciju u izveštavanju, kao i da u tome prednjače televizije sa nacionalnom pokrivenošću, koje imaju najveći uticaj i doseg publike.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
