Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Govor ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Evropskom parlamentu, praćen aplauzom prisutnih, iskorišćen je kao osnova za tvrdnje da su evropski parlamentarci odobrili korišćenje američkih raketa protiv Rusije. Međutim, u svom govoru, Zelenski nije pomenuo američke rakete, niti je aplauz povezan s tom temom.
Zajedno sa Evropskom mrežom standarda za proveru činjenica (EFCSN) i koalicijom od 44 medija koji se bave proverom činjenica širom Evrope, Istinomer učestvuje u kreiranju sveobuhvatne baze podataka fokusirane na Evropske parlamentarne izbore 2024. godine, uz podršku kompanije Google.
Sankcije Rusiji i međusobno priznanje Srbije i Kosova nisu jedine stavke u Rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Zašto su se ove teme uopšte našle tu i šta još piše u novom dokumentu jedne evropske institucije, kao i da li je ovo bilo očekivano, najbolje objašnjava odgovor našeg sagovornika iz Evropskog pokreta - Srbija je prešla svoju crvenu liniju. Tabloidi i predstavnici vlasti iskoristili su povod da se požale na zahteve EU, zanemarujući sve drugo napisano i istaknuto u Rezoluciji, a što se odnosi na demokratiju, slobodne izbore, način funkcionisanja institucija, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Nedavno obraćanje nemačkog političara Joahima Kusa pred Evropskim parlamentom u Strazburu zavrtelo se mrežama u Srbiji iz jednog prostog razloga - u službi je dodvoravanja antivakserskom lobiju služeći se neistinama. Član desničarske populističke stranke “Alternativa za Nemačku” bez ikakvih kredibilnih dokaza tvrdi da su posledice vakcina protiv kovida 19 odnele više života nego posledice svih drugih vakcina tokom poslednjih 20 godina.
Da ne bude bojkota i da bude uslova za poštene i demokratske izbore, s kojima će se svi saglasiti i koji će moći da se sprovedu, poruka je evroparlamentaraca Vladimira Bilčika, Tanje Fajon i Knuta Flekenštajna nakon druge runde međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.
U seriji svraćanja po televizijama, na dnevnom nivou, i po više puta, od predsednika Srbije teško je čuti više neku vest. Njegove, uglavnom “no news”, nastupe oboje emocije/umor/stremljenja, a između redova i uobičajenih blokova tema, potkrade se i koja izjava koju ipak, ima smisla proveriti. Istinomer je do sada zabeležio više od 320 Vučićevih neistina, neispunjenih obećanja, nedoslednosti, kao i drugih izjava koje smo ocenili kao “kratke noge”, “skoro neistina” ili “ni započeto”. U jučerašnjem gostovanju kod Srđana Predojevića, u jednom trenutku, ponestalo nam je kategorija za nivo komunikacije i predsednikovog izražavanja. Od Gare i “čvarenja”, pa preko broja sati potrebnih za odmor, do toga da nije tačno da je Milošević grlio Miru “svake tri sekunde”, ali i da Đinđić nije bio - kreten. Sinoć smo - doslovno - sve čuli.
“Mi ne tražimo pomoć Evropskog parlamenta zato što smo neki očajnici u Srbiji koji ne znaju sami šta će da rade, već zato što je to u interesu i Evropske unije", kaže, između ostalog, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, u razgovoru s Danicom Vučenić za Istinomerov podcast „U mikrofon“.
“Srbija Hrvatskoj nije apsolutni fokus spoljne politike, nego Evropska unija i integracija u Šengen, kao i to da ona poboljša svoju moć i ugled u evropskom kontekstu. Srbiji je fokus na Kosovu, na konstituisanju tih odnosa na Balkanu do kraja. U sadašnjim okolnostima u kojima nema izvesnosti o brzom priključivanju Srbije EU, ona pokušava da formira uticaj u ovom prostoru koji je izvan Unije, sa Bošnjacima, Albancima i drugima koji su tu involvirani, koliko je to moguće… Tako da se argument druge strane pokreće samo tokom izbora, a u međuvremenu ništa. Mislim da je to šteta. Tim više što ćemo 2021. ući u jedno razdoblje od dve do tri godine bez izbora. I u Srbiji i u Hrvatskoj. I to je dobar period da se možda na miru postave neke stvari na sto, bez tenzija koje proizlaze iz izbora”, kaže za Istinomer profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, koji predaje i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
