Raketni udar na železničku stanicu Kramatorsk na istoku Ukrajine 8. aprila jedan je od najbrutalnijih koji se dogodio tokom i dalje aktuelne ruske invazije na Ukrajinu. Prema poslednjim informacijama ukrajinskih vlasti, broj žrtava popeo se na 59. Među stradalima je sedmoro dece. Iako su ukrajinske vlasti, SAD i Evropska unija osudile Rusiju za napad, ruski zvaničnici i dalje negiraju odgovornost i karakterišu ga kao “još jednu ukrajinsku provokaciju”. U svojstvu alibija, Rusija iznosi argument da oružje korišćeno u napadu - taktička balistička raketa “Točka-U” - odavno nije u upotrebi Ruske Federacija, te da je koriste samo ukrajinske oružane snage. Međutim, postoje višestruki dokazi da su ruske vojne snage nedavno koristile ovu vrstu projektila. Sa druge strane, kredibilnih dokaza da je Ukrajina izvršila napad na sopstveni narod - trenutno nema. Prema rečima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog “napad na Kramatorsk biće predmet istraživanja budućeg Međunarodnog suda pravde zajedno sa drugim ruskim ratnim zločinima”.
Na Fejsbuk profilima medija, političkih stranaka, pokreta i koalicija, kao i na javnim profilima kandidata tokom izborne kampanje osvanula je ukupno 81 objava koja sadrži netačne, obmanjujuće ili manipulativno interpretirane informacije, pokazao je monitoring dezinformacija na Fejsbuku koji je sprovela posmatračka misija Crta prateći 150 naloga u periodu od 16. februara do 16 marta. Identifikovane dezinformacije dostigle su skoro 140.000 interkacija, lajkovalo ih je više od 90.000 korisnika, a podeljene su više od 10.000 puta. Izvori dezinformacija najčešče su predstavnici Srpske napredne stranke, čije izjave se češće prenose u objavama medija nego sa stranačkih naloga i naloga kandidata. Sve druge stranke, a najfrekventnije su one koje su okupljene u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Srbije, objavljuju dezinformacije sa svojih naloga.
Dezinformacijama protiv dezinformacija - formula kojom su se oprobali mnogi svetski satirični mediji, u pokušaju da stave na test, po njihovom mišljenju, isuviše blagu cenzuru koja postoji na Fejsbuku. Crni humor je, međutim, pronašao put i do onih koji ne shvataju da se radi o neslanoj šali.
Čuvajte se reklama o “sigurnoj zaradi” koju obećavaju dojave o navodno nameštenim utakmicama na socijalnim mrežama. Uglavnom se radi o jeftinom triku gramzivih prevaranata.
Dokumentarni film The Social Dilemma (Društvena dilema, r. Džef Orlovski), koji je putem platforme Netflix dostupan proteklih nedelja, odmah po pojavljivanju bio je jedan od 10 najgledanijih u Srbiji. Poseban fokus filma usmeren je ka fenomenu dezinformisanja, lažnih vesti, iskrivljenih i manipulisanih činjenica koje direktno utiču na političke procese i društva.
Na “Fejsbuku” se za samo jedan dan masovno raširila tvrdnja da mnogi u Srbiji koriste supstancu za podmlađivanje “adrenohrom”, koja se, kako se ističe, dobija na tri načina, ali je najefikasniji - iz krvi zlostavljane i ubijene dece. Navodno, adrenohrom na srpsko tržište stiže iz Maribora.
Društvenom mrežom Fejsbuk kruži fotografija sa neistinitom informacijom da je Evropska unija svim punoletnim građanima Srbije usled pandemije virusa korona podelila iznos od 2.000 evra, od kojih im je, kako je napisano u ovoj objavi, isplaćeno samo 100 evra.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
