Iako je od početka pandemije korona virusa prošlo pet godina, ne prestaju da se šire dezinformacije o vakcinama protiv Kovida 19 i njihovoj bezbednosti. Poslednjih dana internetom se širila lista nuspojava Fajzerove vakcine, koju je navodno objavila ta kompanija.
U najnovijoj optužbi na račun kompanije Fajzer tvrdi se da su isplivali podaci o tome da je kompanija proizvodila opasne kovid mutacije kako bi preventivno razvila nove vakcine. Dezinformaciju je plasirala konzervativna organizacija „Project Veritas”, poznata po svojim obmanjujućim taktikama. Nema dokaza da su se takvi eksperimenti desili.
Holandski konzervativni političar i aktuelni evroposlanik Robert Ros isfabrikovao je dramu oko navodnog “šokantnog priznanja” kompanije Fajzer pred Evropskim parlamentom. Sposobnost Fajzerove vakcine protiv korona virusa da spreči transmisiju virusa, nikada nije bila primarna tačka istraživanja koja su prethodila njenom distribuiranju na tržište. Akcenat je bio na ispitivanju bezbednosti i učinkovitosti vakcine u sprečavanju bolesti kovid 19. Kada je američka Uprava za hranu i lekove u decembru 2020. godine odobrila Fajzer vakcinu za hitnu upotrebu, navela je da nema dostupnih podataka o tome da li ona sprečava prenošenje virusa. Pre nego što su se pojavile varijante delta i omikrona, studije su pokazale da su vakcine donekle efikasne u usporavanju transmisije. Ta je sposobnost, međutim, značajno oslabila u sudaru sa novim varijantama, a podaci o tome oduvek su bili transparentni.
Da li je generalni direktor Fajzera, Albert Burla, rekao da je jedan od ciljeva ove kompanije da smanji svetsku populaciju do 2023. godine? Ne, viralna tvrdnja nije tačna, a snimak Burle sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu je tendenciozno editovan. U originalnom snimku intervjua sa Klausom Švabom, Burla zapravo navodi da je jedan od ciljeva kompanije Fajzer smanjenje zdravstvene nejednakosti u korist poboljšanja pristupa medicinskim sredstvima i lekovima ljudima u siromašnim zemljama.
Nasuprot dezinformacijama sa društvenih mreža, majmunske boginje nisu pemfigus, autoimuna nezarazna bolest koja se ispoljava promenama na koži u obliku mehurića i ne nalaze se na listi za monitoring Fajzer vakcine — unapred određenog skupa različitih efekata na brojne vakcine, lekove, ali i simptoma kovida-19.
Izveštaj od devet strana o „neželjenim efektima Fajzer kovid vakcine“ ne predstavlja njene potvrđene nuspojave. Navedeni primeri su deo liste za monitoring — unapred određenog skupa različitih efekata na vakcine, lekove, ali i simptoma bolesti kovid-19.
Nakon lažne vesti o hapšenju, a zatim i o tome kako se nije vakcinisao, o izvršnom direktoru Fajzera, Albertu Burli ne prestaju da kruže dezinformacije. Još jedna manipulacija u nizu odnosi se na tvrdnju koja mu je pripisana - da vakcine ne štite. Reč je o isečenom snimku i izjavi koja je na taj način istrgnuta iz originalnog konteksta.
U viralnoj objavi, koja je potekla sa jednog foruma na hebrejskom jeziku, tvrdi se da je Fajzer vakcina u Izraelu usmrtila oko 40 puta više starijih ljudi i oko 260 puta više mlađih ljudi nego što bi to učinio kovid. Zastrašujuće, ali i neistinito.
Protiv lažnih vesti moguće je boriti se samo ako nadležne institucije jasno i ažurno informišu javnost o svemu što je bitno. Zato smo se povodom slučaja deljenja fotografije navodnog dokumenta Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) na Fejsbuku, u kojem se navodi da je Fajzerova vakcina odobrena za upotrebu tek 11. januara, nešto više od dve nedelje nakon što je počela da se koristu u Srbiji, obratili upravo ALIMS-u s nizom pitanja o vakcinama koje su pristigle u Srbiju. Agencija je ostala nema na naš upit, ali je na svom sajtu ipak objavila saopštenje u kojem demantuje tvrdnje koje su počele da cirkulišu Fejsbukom.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
