Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
Posle dva dana i više od dvadeset sati rasprave, vest je glasila da je skupština usvojila izveštaj o pregovorima sa Prištinom. Građani koji svakako ne prate skupštinski sajt i ne čitaju skrivena akta koja su u proceduri, mogli su pomisliti da je reč o prihvatanju Francusko-nemačkog plana koji je zaista bio tema, sakriven ispod jednog papira koji ne znači baš ništa. Oni koji su u subotu veče gledali RTS1, pa im se u sred neke emisije o povratku na selo bez najave obratio predsednik lično, stekli su utisak da je rasprava bila kulturna i stvarno plodna. Ovaj miran, ljubazni čovek, baš u tom trenutku kad je samo njegov govor prebačen na prvi program, zahvalio je svima i rekao da je „uvek otvoren za razgovor”, da je možda preterao u raspravi (kao napadnuti jež, kaže, ovog puta je zanemario vuka), ali da će eto sada „sve raditi zajedno” - zbog naroda.
Pola sata trajao je uvod predsednika Srbije Aleksandra Vučića u obraćanju naciji. Pola sata on je govorio o svetskim okolnostima, francusko-nemačkom predlogu, ucenama, Kurtijevom režimu, opoziciji, Zajednici srpskih opština, ekonomiji, Rusiji, da bi tek onda najavio da će zatražiti mišljenje i veću odgovornost srpske skupštine, vlade i ostalih institucija. Činilo se da pokušava da se seti još neke institucije, ali setio se samo Srpske pravoslavne crkve.
Nova faza dijaloga Beograda i Prištine mogla bi da otpočne onako kako su to zamislili Pariz i Berlin. Francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova, koji još uvek nije zvanično objavljen, za predstavnike vlasti i medije u Srbiji prešao je put od „nove armature“, „neprihvatljivog“ do predloga koji se ipak ne može odbiti i „baciti kroz prozor“. Šta se prihvata ili odbija verovatno neće biti skroz poznato sve dok ne dođe vreme za potpis. Ipak, sudeći po mestu koje ova tema zauzima na svim važnim sastancima, to vreme se bliži, tumačenja je sve više, ali šta zapravo znači „dobra polazna osnova“, kako to definišu EU i SAD, za rešavanje gorućeg pitanja na Zapadnom Balkanu?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
