Usluga ličnih pratilaca trebalo bi da pomogne deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju da odlaze u školu, komuniciraju sa okolinom i nesmetano se kreću. Ova usluga u Srbiji je uvedena 2013. na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, a nakon dve godine primene pokazala se kao dobrodošla i korisna, ali nažalost i kao prevelik teret za pojedine opštine. Poslednji dostupni podaci za 2015. godinu pokazuju da tek u svakoj petoj lokalnoj samoupravi postoje lični pratioci, ali ih ni tamo uglavnom nema dovoljno, pa se mnoga deca nalaze na listi čekanja.
