Protesti su izbili širom Gruzije, Slovačke i Srbije, podstaknuti različitim političkim krizama, ali su naišli na zapanjujuće slične manipulativne narative od strane vlasti. Iako su lokalni konteksti različiti, vladajuće partije u sve tri zemlje koriste paralelne taktike kako bi diskreditovale demonstrante, delegitimisale kritike i učvrstile svoju moć.
Da li postoji zajednička nit koja povezuje Srbiju i Gruziju, ili su paralele samo površinske? Ipak, očuvanje moći i političkog kapitala po svaku cenu predstavlja ključnu sličnost političkih elita u obe zemlje. Ove elite često primenjuju slične strategije kako bi iskoristile politički sistem u svoju korist, stičući prednost ili ličnu korist. Pritom, razvijaju političke veze koje više naginju istočnim nego zapadnim saveznicima, čak iako deklarativno iskazuju posvećenost procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) – sve dok ne odluče da krenu u suprotnom pravcu.
Desetine hiljada pristalica gruzijske opozicije okupilo se 28. oktobra ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju u znak protesta zbog zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora, za koje tvrde da su pokradeni. Proevropska opozicija traži poništavanje izbora na kojima je vladajući proruska partija Gruzijski san proglasila pobedu, uz tvrdnju da su izbori namešteni uz pomoć Rusije.
Zakon o „stranim agentima” trenutno je u proceduri usvajanja u gruzijskom parlamentu, stigao je do Skupštine Republike Srpske, a priziva se u jutarnjim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Reč je o zakonu usmerenom protiv medija i nevladinih organizacija koje se finansiraju sredstvima iz inostranstva. Gruzijci su organizovali proteste zato što veruju da ih ovakav akt, koji podseća na ruski zakon iz 2012. godine, udaljava od Evropske unije. U Srbiji taj Putinov alat za obračun sa nezavisnim medijima i civilnim društvom priželjkuju analitičari, koalicioni partneri Srpske napredne stranke i među njima i čovek koji će u naredne četiri godine biti potpredsednik Vlade.
Masovne dezinformacije, diskreditujuće kampanje na internetu i na društvenim mrežama protiv opozicije, aktivista, predstavnika medija i NVO - deo su demokratskog nazadovanja u Gruziji, kaže za Istinomer Nini Gvilia iz Gruzije, istraživačica Međunarodnog društva za poštene izbore i demokratiju. Nisu samo odredbe predloženog zakona o “stranim agentima” u sebi imale rusku notu, već su vlasti u toj zemlji prepisale i druga sredstva pogodna za obračun sa kritičkim medijima i civilnim sektorom.
Posle dve noći masovnih protesta, vladajuća partija u Gruziji donela je odluku da iz zakonodavne procedure povuče zakon o „stranim agentima“. Uprkos suzavcu, vodenim topovima i gumenim mecima, proevropski orijentisani demonstranti, koji su u ovom zakonu videli rukopis režima Vladimira Putina, izvojevali su pobedu. Ipak, najave o nastavku protesta ostale su glasne koliko i kritike na račun vlasti da se sve više približava politici Moskve.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
