Studentske blokade traju skoro tri meseca, a građani širom Srbije ne prestaju da traže odgovornost od nadležnih. Vlast odgovara spinovima, a jedan od najdominantnijih je da su protesti instruisani spolja, kako bi se, između ostalog, „zaustavio ekonomski napredak Srbije“. U tu svrhu iz „propagandne kuharice“ vladajuće stranke serviraju nam se ne samo manipulativne i neosnovane tvrdnje njenih predstavnika, već i različiti spotovi i vizuali koji se dele po društvenim mrežama. Jedan od njih posebno je privukao pažnju javnosti: predsednik Srbije u narodnoj nošnji ispred koga se ređaju podaci, koji bi trebalo da nas ubede u ekonomsku snagu zemlje. Nikada niža nezaposlenost, nikada veće zarade, plate i penzije, nikada manji javni dug, nikada viši bruto domaći proizvod. Brojke lepo zvuče, ali u stvarnosti svi pobrojani podaci su grubo istrgnuti iz konteksta, a predstavnici vlasti nastavljaju da koriste ekonomske pokazatelje isključivo manipulišući statistikom i zloupotrebljavajući činjenice.
Izbori su prošli, a sa njima i sva predizborna davanja deci, mladima i penzionerima. Ovo će trenutno oboriti inflaciju, ali samo do narednog kruga deljenja državnih para. Kolika će biti inflacija ove godine i kako vlast manipuliše kada govori o njoj? Zašto priče o zaradama u evrima, ma koliko lepo zvučale, ne daju realnu sliku životnog standarda? Kako nam raste bruto domaći proizvod i zašto podseća na inflatornu 1992. godinu? Koliko smo zaduženiji od 2012. i koliki bi javni dug trebalo da bude da bi moglo da se kaže da su stvari pod kontrolom?
Guvernerka Narodne banke Srbije nedavno je građanima Srbije predočila ekonomske rezultate, pa se između ostalog pohvalila i „opadajućom putanjom inflacije” koja trenutno iznosi 12,5 odsto. Informacija o smanjenju inflacije zvuči obećavajuće (naročito u trenutku kada se najavljuju izbori za nekoliko meseci), ali kako građani Srbije osećaju ekonomska dešavanja vodeći se svojim novčanicima, a ne statističkim podacima? Sagovornici Istinomera objašnjavaju da kada cene dostignu određeni nivo, teško mogu da se smanje, a da uprkos brojkama koje guvernerka navodi, realna poskupljenja za poslednje dve godine su u proseku od 30 do 40 odsto. Za veću inflaciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju i region, odgovornost guvernerka vidi u želji za profitom trgovačkih lanaca, dok stručnjaci smatraju da su nas pogrešni potezi i zakasnela reakcija države doveli u ovu poziciju.
Koliko je sve poskupelo bolno postajemo svesni svaki put kada odemo u nabavku, jer za istu količinu novca možemo da kupimo sve manje namirnica. Pitali smo ekonomiste kako su se poskupljenja odrazila na standard građana, da li očekuju novi rast cena, kakva nas zima čeka i do kada bi kriza mogla da traje.
Da li se ostvarila zamisao Ane Brnabić da proizvodnja IMT traktora počne do kraja 2018. godine? Kako Aleksandar Vučić računa inflaciju? Da li će predsednik jednog dana moći da obiđe sve fabrike koje je otvorio u Srbiji? Odgovore saznajte u najnovijoj epizodi serijala Fakat.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
