I nakon 13 dana od rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu sva pitanja, pa i ono najvažnije - ko je odgovoran - još uvek su otvorena. Oči javnosti uprte su u Tužilaštvo koje bi trebalo da nam da odgovore na to šta se dogodilo i ko je u lancu nadležnih zakazao, pa je poginulo 14 osoba. Ova institucija, međutim, informacije daje šturo i to samo preko saopštenja, a skoro dve nedelje nakon tragedije nije organizovala nijednu konferenciju. Takođe, javnost zvanično nije dobila ni informaciju o tome ko je tužilac ovog slučaja koji je građane duboko uznemirio. Umesto toga, poslednjih dana čuli smo državne funkcionere koji su rekli da „ovde nema korupcije”, već da je u pitanju „greška struke”, da će istraga biti „teška”, da se ne može završiti za jedan dan, ali i nagađanja ko je kriv.
Kako rat u Ukrajini odmiče, a ratna razaranja i broj civilnih žrtva sve više rastu, množe se i dokazi o ratnim zločinima. Na optuženičkoj klupi pred sudom u Kijevu našao se prvi ruski vojnik kom se sudi za ubistvo nenaoružanog civila, a paralelno sa ukrajinskim pravosuđem i Međunarodni krivični sud vodi istragu o navodnim ratnim zločinima. Koji sudovi su nadležni, kada se mogu očekivati prva suđenja i da li Vladimir Putin i ruski vojni vrh mogu da budu krivično gonjeni za ratne zločine?
Od sistema ne čujemo obećanje da će zaštititi žrtve. Zaglušuje nas, međutim, kakofonija komentara, strančarenje, tabloidno mešetarenje; svi smo “sve znali još od ... (prim.aut. godinu upisati po nahođenju)”. O tome zašto bi trebalo da se uključi tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju “Jagodina”, kako bi trebalo da se ponašaju mediji, a kako političari, razgovarali smo sa Marijom Anđelković iz organizacije Astra i Jasminom Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.
Od disidenata i intelektualaca koji su hapšeni zajedno s branjenicima u borbi protiv represije, do profesionalaca oko kojih se vije oblak sumnjivih poslova. Nekoliko hiljada advokata u Srbiji za jedne su poslednja brana od sistema, za druge saradnici, za državu korektivni faktor, koji je sprečava da pređe u razbojništvo. Da li je uz sve druge institucije u Srbiji i ova - “gorda advokatura” - urušena među poslednjim koje stoje postojano? Šta sve mogu advokati kada se udruže? Zašto su meta atentata? Kako ih vide novinari, a kako suparnici iz sudnice danas?
Glasne najave borbe protiv mafije koje poslednjih nedelja čujemo od najviših funkcionera deža vi su nekadašnjih “konačnih obračuna” sa onima kojima “niko ne sme ime da spomene”, tajkunima, pljačkašima Srbije itd. Dok predstavnici izvršne vlasti obećanjima skupljaju poene u javnosti, pa i saopštenjima o hapšenjima, na putu do optužnica a onda i pravosnažnih presuda, događaju se “obrti” koji (ne)osnovano bacaju sumnju na tok istrage. Sagovornici Istinomera iz tužilaštva saglasni su da su često “meta prekomerne kritike i baražne vatre medija”, a zbog odbijanja tužilačkog vrha da se suoči s javnošću i objasni situaciju, stvara se sumnja i u odluke koje su - ispravne.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
