Da "nikakvih izbora" neće biti do 2027. godine, isticao je predsednik Srbije još pre izlaska na birališta u decembru 2023, ponavljao je to i mesecima kasnije, da bi posle rasplamsavanja protesta širom zemlje kazao da vanredni izbori i "nisu nemogući". Ovih dana već navodi i datume kada bi parlamentarni izbori mogli da budu održani, jer „prelazne vlade neće biti“.
Nekoliko domaćih portala objavilo je da je američki predsednik Donlad Tramp izjavio kako se Amerika „mešala u izbore u Srbiji“, da je „rušila vlast“ u našoj zemlji, odnosno da su SAD trošile milione za promene vlasti u svetu i da „tragovi vode i u Srbiju“. U govoru koji je nedavno održao u Majamiju, Tramp nije izneo nijednu od navedenih tvrdnji.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Posle izbora u Moldaviji i Gruziji, alarm na mešanje Rusije u izborni proces upalio se i u jednoj zemlji članici Evropske unije - Rumuniji. Nakon što je ekstremni desničar i proruski kandidat Kalin Đorđesku obezbedio sebi mesto u drugom krugu predsedničkih izbora, rumunske vlasti su saopštile da postoje dokazi o ruskom uticaju i „sajber napadima” koji su uticali na ishod prvog kruga. Osim ka Moskvi, prst je uperen i ka platformi TikTok, uz optužbe da je favorizovala kandidata naklonjenog Rusiji. Ustavni sud je poništio rezultate prvog kruga izborne trke, a građani Rumunije čekaju novi izborni proces. Šta do sada znamo o izborima u Rumuniji i kako je Evropska unija reagovala na „požar” u svom dvorištu?
Da li postoji zajednička nit koja povezuje Srbiju i Gruziju, ili su paralele samo površinske? Ipak, očuvanje moći i političkog kapitala po svaku cenu predstavlja ključnu sličnost političkih elita u obe zemlje. Ove elite često primenjuju slične strategije kako bi iskoristile politički sistem u svoju korist, stičući prednost ili ličnu korist. Pritom, razvijaju političke veze koje više naginju istočnim nego zapadnim saveznicima, čak iako deklarativno iskazuju posvećenost procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) – sve dok ne odluče da krenu u suprotnom pravcu.
Viralni snimak navodno uplakanog Zelenskog zbog pobede Trampa na predsedničkim izborima delo je generativne veštačke inteligencije. Sporni snimak je prvi put zloupotrebljen pre više od dve godine.
Desetine hiljada pristalica gruzijske opozicije okupilo se 28. oktobra ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju u znak protesta zbog zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora, za koje tvrde da su pokradeni. Proevropska opozicija traži poništavanje izbora na kojima je vladajući proruska partija Gruzijski san proglasila pobedu, uz tvrdnju da su izbori namešteni uz pomoć Rusije.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Vlast usvaja „svesrpski dokument” koji ne podržavaju svi građani, u Srbiji se živi dramatično bolje, putevi, pruge i kanalizacija grade se iz kredita iako država ima mnogo novca, RTS izveštava nesrazmerno više o opoziciji nego o vlasti, o litijumu se ništa ne zna, ali je jasno da „opozicija plaši narod” - sve je moguće u Skupštini Srbije. Pa i da se usvoji 60 tačaka dnevnog reda tako da se o većini predloga ne čuje ni reč. Glavna tema je trebalo da bude Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ali su dijametralno suprotni stavovi o mogućnosti iskopavanja litijuma potisnuli sve ostalo.
Ovogodišnje izbore u Meksiku obeležio je nezapamćeni talas nasilja, međutim, viralna tvrdnja sa društvenih mreža da je “u Meksiku ubijeno 37 predsedničkih kandidata” — nije istinita.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
