“Tomislav Nikolić je čovek koji voli SNS baš kao i ja, i kad nismo predsednici SNS-a, mi smo uz SNS”. Ovu rečenicu je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio javnosti kao objašnjenje za svoj iznenadni poziv bivšem predsedniku Srbije i SNS da se uključi u predstojeću predizbornu kampanju. Čini se da je tu ukalkulisao i zaborav mnogih na to na koji način je okončan prvi (i jedini) predsednički mandat Tomislava Nikolića i kako je, u samo nekoliko dana nakon što je saopštio da će se kandidovati za drugi, doživeo uragan uvreda i kvalifikacija baš iz stranke “koju voli” i tako otpraćen u političku penziju.
Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Sagovornici Istinomera kažu da je, pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra demokratska praksa.
Kada su 3. aprila prošle godine zatvorena birališta, predsednik države želeo je da u javnosti ostavi utisak da je samo pitanje meseca kada će se ponovo na izbore. Skoro godinu i po kasnije teško je oteti se utisku da je Vučić planirao da nove parlamentarne i beogradske izbore veže za redovne pokrajinske i lokalne, planirane za proleće 2024, a da su brojne najave i začikavanja kome “ne bi bilo pametno” da zvanično proveri svoju političku težinu, samo već više puta viđena magla kojom se pokušava da prekrije svakodnevica prepuna izazova ali i, uprkos nemilosrdnoj propagandi, opipljivog nezadovoljstva velikog broja građana.
Skupite 85 poslanika, ja ću vam obezbediti još toliko, pa idemo na referendum, ali onda ćete imati i neke druge izbore, izjavljuje ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno tvrdio da su mu izbori “poslednja rupa na svirali”, da ne misli da je to “dobro rešenje za Srbiju”, a mesec dana pre toga opoziciji je poručivao da "ako hoće izbore, imaće ih".
Grupa bivših vojnih lica i agenata izraelske obaveštajne službe, koja sebe naziva „Tim Horhe“, više od dve decenije iz senke manipuliše izborima širom sveta. Koristeći se dezinformacijama, falsifikovanim dokumentima, armijama botovskih naloga ova propagandna mašinerija diskredituje političke protivnike svojih klijenata i smanjuje njihove šanse u izbornoj areni. Svoje prste, tvrdi istraživački portal KRIK, umešali su i u dokumentaciju na kojoj je izgrađena afera „Mauricijus“ usmerena ka lideru opozicione Stranke slobode i pravde, Draganu Đilasu. Kao svoj istraživački serijal, podatke o Đilasovim bankovnim računima, na proleće 2021. godine, prve su plasirale Večernje novosti. Kako su otkriveni i šta sve rade ljudi za koje nemački Špigel kaže da napadaju „srce demokratije“?
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Viralni snimak prikazuje izbornog inspektora koji ispisuje svoje inicijale na glasačkim listićima u skladu sa državnim zakonom u Sjedinjenim državama, a ne izbornog radnika koji „namešta” glasove.
Ovogodišnje predsedničke izbore u Brazilu propratila je bujica optužbi i dezinformacija na račun oba kandidata. Nakon što je Luiz Injasio Lula da Silva pobedio dosadašnjeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara, na društvenim mrežama krenula je da se deli navodna izvršna naredba brazilskih vlasti, kojom se “privremeno suspenduje Nacionalni kongres Brazila zbog izborne prevare”. Korisnici mreža pišu da je Bolsonaro proglasio vanredno stanje i da planira da ostane na funkciji. Međutim, iako nije priznao da su predsednički izbori bili pošteni, Bolsonaro je pristao na tranziciju vlasti, a navodni dekret koji se raširio na društvenim mrežama - ne postoji.
Najveći broj građana bi se obradovao ako bi Srbija odustala od EU i ako bi formirala savez sa Rusijom, dve trećine njih veruje da je za rat u Ukrajini najodgovorniji Zapad, a za polovinu ne bi bio problem ako bi nam EU vratila vize. Istovremeno, više od 60 odsto građana misli da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize”. Polovina građana veruje samo provladinim medijima, a od televizija najviše veruju RTS-u, pokazuje najnovije istraživanje Crte koje će uskoro biti objavljeno, a u koje je Istinomer imao uvid.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
