Diplomirani pravnik, general, profesor književnosti, doktor prava, novinar, politikološkinja i još jedan pravnik, već su se na neki način kandidovali. Jedan psiholog, inženjer i još jedan pravnik, tek što nisu objavili. Izbori za predsednika Srbije još nisu raspisani, a javnost već “izvrće na postavu” desetak kandidata, i barem se u medijima čini da je sve normalno i da izbor zaista postoji.
Do Sretenja, kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, novčanu pomoć od države dobiće oko tri miliona ljudi. Da li je reč o znaku pažnje i iskrenoj brizi države za one kojima je pomoć najpotrebnija ili o populističkoj meri koja za cilj ima pridobijanje glasova građana pred opšte izbore? Ko je sve do sada dobio novac od države, koliko nas to košta i uoči kojih izbora je država galantno povećavala plate i penzije?
Valjda zato što je očigledna svakom ko ima televizor u kući, za Laž godine 2021. izabrana je izjava predsednika države da “ne gostuje često po televizijama”. Aleksandar Vučič pravio nas je ludima i kada je upitao novinara (u jednom od svojih“retkih” gostovanja na televiziji) “jesu li bili neki izbori”, a ta njegova izjava zauzela je drugo mesto u našoj godišnjoj anketi. Očitim, banalnim, vidljivim i lako proverivim neistinama čašćavali su nas političari tokom čitave godine, pa se na trećem mestu našla izjava ministra finansija Siniše Malog “da je dokazao da nije ništa ukrao” (misleći na svoj doktorat).
Da li u vrhu države postoji saglasnost o tome koji će demonstranti biti izdajnici, koji će biti naivni studenti, a koji neobrazovana rulja? Da li je samo utisak da je državni vrh nesrazmerno blaži prema antivakcinašima i igračima kola oko spomenika Stefanu Nemanji, nego što je bio prošlog leta kada su sevali pendreci po leđima demonstranata optuženih da “hoće da ruše državu”? Da li u reakcijama vlasti postoji ozbiljan plan, ili se odnos prema svakoj temi, pa i epidemiji korona virusa menja u zavisnosti od toga koliko su daleko sledeći izbori?
U kom pravcu ide dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima i koji kolosek ima veću težinu – onaj bez evroparlamentaraca u Skupštini, ili onaj drugi? Ko će biti garant sporazuma, njegove implementacije i kontrolor dogovorenog? Šta tačno znači poruka „Minimum izbornih uslova, ili građanska neposlušnost i pobuna”? Šta je „minimum izbornih uslova” i ko tačno organizuje pobunu ako ih ne bude? Da li je dijalog sa vlastima uz evroparlamentarce alibi opoziciji koja je bojkotovala izbore da ovoga puta na njih izađe? Na ova pitanja u podkastu Istinomera „U mikrofon“ odgovara lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. Pojasnio je da su evroparlamentarci preuzeli na sebe odgovornost da proces razgovora sa vlastima uspe. „Poučeni iskustvom od ranije, preuzeli su na sebe da napišu predlog sporazuma, uzimajući u obzir predloge koji su pristigli, i to bi trebalo da bude osnova za konačni sporazum“, kaže Lutovac.
Da ne bude bojkota i da bude uslova za poštene i demokratske izbore, s kojima će se svi saglasiti i koji će moći da se sprovedu, poruka je evroparlamentaraca Vladimira Bilčika, Tanje Fajon i Knuta Flekenštajna nakon druge runde međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.
„Stariji sam od patrijarha i bio sam na svim funkcijama, sem na mestu predsednika države i predsednika Skupštine – ja sam mator čovek i ne treba mi promocija.“ Ovako je Zoran Živković, koji se na kraju pisma koje je uputio na adrese dvadeset i dva predsednika opozicionih partija i pokreta potpisao sa „bivši”, odgovorio na kritike da je inicijativa da se opozicija ujedini i stane iza jednog kandidata za predsednika, zapravo samopromocija. Živković, koji je bio premijer Srbije, ministar u vladi, v.d. predsednika Demokratske stranke, potom osnivač stranke NOVA čiji je predsednik bio do prošle godine, predložio je da na parlamentarnim i beogradskim izborima opozicija nastupi zajedno, kao i da odrede jednog predsedničkog kandidata, ali ne iz redova aktuelnih političara.
Da li će rekordna zaplena droge u Srbiji i regionu, kako je tužilaštvo ocenilo 1,6 tona marihuane nađene na imanju Jovanjica, posle čega su počeli sudski postupci, ući u nezamislivu fazu u kojoj će se politički procenjivati da li je važnije rešavanje kriminala ili pomoć bolesnima? Da li je odluka UN s kraja prošle godine da marihuanu skine sa liste najopasnijih droga na preporuku Svetske zdravstvene organizacije otvorila put ka rešavanju afere Jovanjica u korist optuženih, uprkos tvrdnji predsednika Srbije da se to neće dogoditi?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
