Nakon najave Izraela o početku kopnene ofanzive na Liban, a protiv Hezbolaha — i direktnog napada Irana na Izrael 1. oktobra —domaćim i regionalnim medijima se proširio snimak „Netanjahua kako beži u bunker“. Reč je, međutim, o snimku starom tri godine.
Društvenim mrežama se proširila fotografija na kojoj, navodno, Izraelci „pokušavaju da rastrgnu palestinsko dete”. Reč je, međutim, o fotografiji iz 2009. godine koja prikazuje sukob jevrejskih doseljenika sa izraelskim graničnim policajcima.
Vest da je Međunarodni krivični sud u Hagu zatražio izdavanje naloga za hapšenje lidera Hamasa i premijera Izraela pogrešno je protumačena u viralnim objavama na mrežama - nalozi za hapšenje još uvek nisu izdati, a Međunarodni sud nije saopštio da Netanjahua čeka „doživotna kazna”.
Kao odgovor na napad Izraela na iranski konzulat u Damasku, Iran je sredinom aprila poslao skoro 300 dronova i raketa na Izrael. Za to vreme se na društvenim mrežama proširio manipulativni snimak koji navodno prikazuje ljude koji, usled napada Irana na Izrael, panično trče ulicama. Međutim, na snimku su obožavaoci britanskog pevača Luja Tomlinsona, snimljeni neposredno pred nastup kantautora u Buenos Ajresu.
Sredina aprila na Bliskom istoku uz vesti o eskalaciji krize i sukobu između Irana i Izraela, donela je paralelno i nove dezinformacije na društvenim mrežama.
Fotografija konvoja kamiona za koje se tvrdi da su poslati iz Irana sa „raznim vrstama oružja”, ne prelaze granicu između Iraka i Sirije, niti je nastala ovog meseca, već u aprilu 2019. godine na Dan nacionalne vojske u Teheranu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
