Ako je Kosovo „najskuplja srpska reč”, ako čekamo da „sine jasno sunce sa Kosova” i ako „ne damo te zemljo Dušanova”, ako je „Kosovo srce Srbije” i ako mnogi i danas znaju napamet „Lazarevu kletvu”- onda bi valjda bilo očekivano da se rešavanjem položaja i pokrajine i građana koji u njoj žive bave najsposobniji koje ova zemlja ima. Vlada Srbije smatrala je pre deset godina da će najbolje izraziti brigu za Kosovo ako osnuje instituciju koja se zove Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda nam pokazala kako izgleda kada se problemom Kosova bavio prvo Aleksandar Vulin, pa Marko Đurić, a u poslednje tri godine za interese Srbije najbolje što ume bori se Petar Petković.
Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu - da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu - potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.
Skupština Srbije usvojila je još jedan izveštaj o pregovorima Beograda i Prištine posle kojeg niko ne zna ništa više od onoga što je znao pre. Ispunjena je forma, statistika beleži da izvršna vlast podnosi račune zakonodavnoj, a predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić će dobiti ovacije od “svojih” čak i kad govori stvari koje oni ili nisu razumeli, ili ga nisu ni slušali. Ako ste se pak koncentrisali, čuli ste da je Vučić posredno priznao poraz svoje politike prema Kosovu i Metohiji, jer takvu dozu iskrenog beznađa nismo čuli ni pred bombardovanje 1999. On jeste opet rekao da ne zna šta je rešenje, posle svih ovih godina. Međutim, brzo se prebacivao na poznati teren - nikad neću priznati, braniću, čuvaću, neću dozvoliti, u lice sam im rekao, ne zanima me njihov Ustav - jer to uvek upali.
Mogu, ali kroz šumu, na nekom od alternativnih puteva. Tako bi najkraće glasio odgovor na pitanje iz naslova koje se logično postavlja povodom otkazane posete Vučića Leposaviću. Naime, premijer i i predsednički kandidat Aleksandar Vučić odustao je od prisustvovanja na današnjem predizbornom skupu u Leposaviću jer, kako je rekao, ne želi da pristane na ucene Prištine.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
