Objave na društvenim mrežama koje impliciraju da je četvorogodišnji dečak Santino Godoj Blanko, koji se pojavio u kampanji za vakcinaciju dece u Argentini, umro od vakcine - netačne su i obmanjujuće. Rezultati obdukcije pokazali su da je uzrok smrti dečaka upala pluća, izazvana još uvek neidentifikovanim mikroorganizmom.
Kako su vakcinisani protiv kovida-19 od „čipovanih“ postali nova ljudska vrsta, Homo Borg Genesis? Nova teorija zavere je od opovrgnutih navoda američkog advokata, pronašla put do korisnika društvenih mreža sa našeg govornog područja.
Poslednjih nedelja se na društvenim mrežama proširila tvrdnja da su vakcine uzorkovale drastičan porast slučajeva raka u SAD. Tamošnji onkolozi, radiolozi i statističari, međutim, navode da nije došlo do dramatičnog porasta stope raka u periodu uvođenja kovid vakcine, kao i da ne postoje nalazi da vakcine izazivaju bilo koju vrstu malignih tumora.
U obmanjujućem videu sa Fejsbuka manipuliše se podacima o broju smrtnih slučajeva na Tajvanu koji su navodno povezani sa vakcinama protiv kovida 19. Radi se o izveštajima iz tajvanskog VAERS sistema koji funkcioniše po identičnom principu kao i američki, što znači da uneti izveštaji ne dokazuju direktnu korelaciju između vakcina i smrtnih ishoda.
Kratak video zapis na kojem Bil Gejts izgovara da “uzimamo genetski modifikovane organizme i ubrizgavamo ih u ruku maloj deci, u venu”, deli se na Fejsbuku bez propratnog konteksta. Kada poslušamo deo koji je izostavljen iz viralnog snimka, možemo da čujemo da je Gejts zapravo pokušao da objasni da je testiranje bezbednosti GMO useva podjednako važno kao i testiranje lekova i vakcina, koji prolaze rigoroznu kontrolu pre distribuiranja na tržište.
Bolnički sistem “Trillium Health Partners” u Ontariju u Kanadi izgubio je sredinom jula ove godine tri lekara u roku od nekoliko dana. Na društvenim mrežama se od tada šire dezinformacije da su doktori preminuli usled posledica vakcinacije protiv kovida 19. Istina je, međutim, da su lekari umrli od raka.
Video snimak doktora Branimira Nestorovića u kojem govori da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”, te da to nije ništa novo jer je “preko 100 miliona viška doza vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip”, deli se ovih dana na Fejsbuku. Naučne činjenice, međutim, kažu da se busteri proizvode jer se neki virusi vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom. Nema podataka o tome da je 100 miliona vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip. Sa druge strane, činjenica je da je oko 40 miliona doza kojima je istekao rok trajanja bilo uništeno u julu 2010. godine, po okončanju pandemije H1N1.
Najnovija zvezda među domaćim teoretičarima zavere, Jovanka Jolić, na viralnom video snimku na Fejsbuku iznosi neistinitu tvrdnju o tome da je 1916. godine pet hiljada srpskih vojnika na Krfu umrlo od posledica vakcine koju je napravio poljski naučnik jevrejskog porekla, Ludvik Hiršfeld. Doktor Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, demantovao je za Istinomer ove navode. Prema njegovim rečima “nijedan preminuli srpski vojnik na Krfu nije žrtva Hiršfeldove vakcine, jer je oni nisu ni primili, budući da je proizvedena 1917. godine”. Problem je, kako je objasnio, bila prvobitna verzija francuske vakcine protiv tifusa, koja je uzrokovala brojne zdravstvene tegobe među vojnicima.
Delimična paraliza lica pevača Džastina Bibera posledica je Remzi Hantovog sindroma i nije povezana sa vakcinama protiv kovida, uprkos brojnim antivakserskim tvrdnjama na društvenim mrežama.
Da li je generalni direktor Fajzera, Albert Burla, rekao da je jedan od ciljeva ove kompanije da smanji svetsku populaciju do 2023. godine? Ne, viralna tvrdnja nije tačna, a snimak Burle sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu je tendenciozno editovan. U originalnom snimku intervjua sa Klausom Švabom, Burla zapravo navodi da je jedan od ciljeva kompanije Fajzer smanjenje zdravstvene nejednakosti u korist poboljšanja pristupa medicinskim sredstvima i lekovima ljudima u siromašnim zemljama.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
