U srcu većine lažnih vesti je revolt. One se serviraju s tendencijom da zapale iskru pobune. Pa čak i kada nastanu brzopleto ili potpuno slučajno, njihovi konzumenti izgaraju od plamteće strasti i želje da se gromoglasnim vriskom cela planeta obavesti o neprikosnovenoj istini. Ljudi na socijalnim mrežama usplahireno viču: “PROBUDITE SE!!! VIDITE ŠTA NAM RADE!!!” Oni su osvešćeni, odvažni i jako, jako uznemireni. Sa Morfijusovog dlana su izabrali crvenu pilulu. Ja, koja sada pišem ovaj tekst, u njihovim očima spavam dubokim snom, ušuškana u simuliranu stvarnost; i nikada neću saznati koliko je duboka zečja rupa.
“Potvrđena” vest o hapšenju Džordža Sorosa stigla je i u Srbiju, ali se pokazala kao lažna, što i ne čudi pošto ju je prvobitno objavio portal koji važi za klicu lažnih vesti. Kao “dokazni materijal” iskorišćena je falsifikovana fotografija optužnice.
Slavnom piscu K. S. Luisu, autoru serijala romana epske fantastike “Letopisi Narnije”, na Fejsbuku se pogrešno pripisuje “proročki citat” koji se dovodi u vezu s aktuelnom pandemijom. Nema dokaza da je Luis napisao taj odlomak.
Kako bi čitaocima najposećenijih informativnih portala u Srbiji omogućio da lakše prepoznaju neistine i zloupotrebe činjenica u izjavama političara i javnih funkcionera, Istinomer je unapredio svoju ekstenziju za internet pretraživače “Proveri me”.
Kada fektčekeri označe neku informaciju kao netačnu, Fejsbuk tu priču postavlja nisko na listi objava čime se značajno smanjuje njeno dalje širenje i redukuje broj ljudi koji će tu lažnu vest videti. Ukoliko fektčekeri napišu članke u kojima se razotkriva lažna vest, Fejsbuk ih prikazuje u odeljku povezani članci koji se nalazi odmah ispod objave.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objavio je juče na svom profilu na Fejsbuku fotografiju dve medicinske radnice u trenutku predaha na radnom mestu, uz reči „jedna beogradska bolnica večeras”. Međutim, ubrzo je reagovao lokalni medij iz Sjenice, koji je demantovao Vesić, uz podsećanje ko je zaista na slici.
Da li obična maska štiti od korona virusa, da li deca mogu da imaju težu kliničku sliku, da li je opasan za trudnice, ima li leka protiv bolesti COVID19, da li je stvarno potekao od slepog miša ili je stvoren u laboratoriji? Više od pola godine prošlo je od pojave bolesti, a ni na jedno pitanje pouzdanog odgovora nema. Odnosno, ima ga trenutno, ali to ne znači da neće već sutra lekari celog sveta tvrditi nešto potpuno suprotno.
Video platforma YouTube pooštrava mere u borbi sa lažnim vestima i odlučila je da zabrani sve snimke koji propagiraju vezu između 5G mreže i korona virusa, kao i slične teorije zavere.Takav sadržaj su do sada kontrolisali tako što ga nisu stavljali u deo sa preporučenim klipovima. Nova odluka je usledila nakon što je Dejvid Ajk, piac i teoretičar zavere, u intervjuu koji je uživo prenošen na YouTube-u, iznosio tvrdnje o vezi zdravstvene krize koja uveliko traje i 5G mreže.
Priroda odnosa između pojedinca i države nije nikada tako vidljiva kao u doba krize. U krizama, naročito velikim, "istorijskim" krizama, svaki put iznova bivamo stavljeni pred lažni izbor. Izbor između slobode i sigurnosti. Ponekad, možemo znati ishod tog izbora precizno u jedan minut. U 9:02 po lokalnom vremenu, 11. septembra 2001. godine, kada se drugi avion zakucao u južnu kulu Svetskog trgovinskog centra, SAD su napravile izbor, a čitav zapadni svet je taj izbor počeo da sledi. Češće taj izbor pravimo sitnim koracima, puzajući, ili u kolektivnom mesečarenju, dok slušamo svoj patološki strah i strahove svih oko nas.
Izazivanje panike na društvenim mrežama već je dovelo i do prvih hapšenja. U jeku borbe sa epidemijom korona virusa, nadležni organi najavljuju hitne mere protiv svih koji šire lažne vesti i tvrdnje. Krivične prijave sleduju svima koji neoprezno koriste društvene mreže, ali i sredstva javnog informisanja, za šta su kazne još strože. Da li je to uvod u gašenje društvenih mreža ili samo obračun sa neodgovornim građanima u vreme vanrednog stanja? Dosadašnji primeri hapšenja proteklih godina pokazuju izvesnu nedoslednost reakcija nadležnih organa, koji sada ipak "obećavaju" budnost.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
