Brže od korona virusa šire se, čini se, lažne vesti i informacije o ovoj bolesti. U moru dezinformacija vode one koje nam preporučuju kako da sprečimo zarazu ili da se izlečimo od virusa. Konzumiranje izbeljivača, velike količine vitamina C i prirodni enzim za pranje ruku samo su neki od “recepata”, koji su se ispostavili kao netačni i neutemeljeni zahvaljujući fektčekerima širom sveta koji u zajedničkoj akciji proveravaju lažne vesti o korona virusu.
Gradić Veles u Makedoniji postao je planetarno poznat pre tri godine – nakon predizborne kampanje za predsedničke izbore u SAD. Svetsku “slavu” Veles je stekao na – lažnim vestima, koje su u korist sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa pisali tinejdžeri i studenti iz ovog mesta za zaradu koja višestruko prevazilazi prosečnu platu u gradu u kome žive. Hoće li se "makedonski scenario" američkih izbora ponoviti i 2020. godine, ili su Gugl i Fejsbuk uspeli da koliko-toliko stanu na put širenju dezinformacija?
Istinite priče je najteže razlikovati od lažnih kada su podaci predstavljeni u tabelama i grafikonima, a obmanjuću grafičku prezentaciju podataka mogu kreirati kako insitucije, tako i mediji.
Institut za medijske studije "Poynter" predstavio je na portalu FactCheckingDay.com više od 170 resursa za proveru činjenica (fektčeking) na 15 jezika i promovisao posebne alate i tehnike za proveru informacija na Fejsbuku, Reditu, Snepčetu i Jutjubu.
Kroz lik Fred Facta, čitaocima je predstavljeno sedam jednostavnih načina da pomoću svog pametnog telefona provere informacije i postanu oprezniji korisnici medijskog sadržaja.
Kada u članku nema izvora ili anonimni izvori imaju ekskluzivne informacije – dobra je šansa da je ta vest delimično ili u potpunosti lažna. Kada čujemo nikad, prvi put u istoriji, kada čujemo najbolji smo na svetu – pale se crvene lampice. I zvaničnici često govore neistine, a mediji prenose ove izjave kao da su […]
Što vam više ispiraju mozak iz zvaničnih kanala, što manje alternativa imate u smislu izvora informacija, podložniji ste uticaju očiglednih laži, kaže urednik na litvanskom portalu Delfi Vaidas Saldžiunas. „Možete da živite u blatu, okruženi siromaštvom, možete da živite bedno, a da podržavate lidera koji je stvorio tu vrstu života i vi uživate u prisustvu […]
Niko nije mislio da će se u Italiji dogoditi tako veliki zaokret u desno, ali se to moglo osetiti u vazduhu, kaže italijanska novinarka i istraživačica Gabrijela Jakomela. „Mislim da njihova strategija uključuje što je moguće više pritisaka na evropskom frontu kada je reč o stvaranju novih saveza, preispitivanju svega što je trenutno na agendi, […]
U Srbiji dominira neutralni sadržaj o EU (27 odsto), dok je pozitivno usmerenje medijskih objava o EU značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).
Istinomer organizuje međunarodnu konferenciju na temu borbe protiv dezinformacija na kojoj ćemo pored diskusije o razmerama problema pokušati da predstavimo dobre primere u borbi protiv lažnih vesti. Cela konferencija biće prenošena uživo na portalu Istinomera, na našem Youtube kanalu, kao i na Facebook stranici.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
