Mit da je u 19. veku postojalo samo sedam bolesti i 12 biljnih lekova ponovo je oživeo na Fejsbuku. Popularan citat plasirao je 2013. godine izvesni Don Tolman, koji se predstavlja kao „kauboj medicine zasnovane na neprerađenoj hrani”. Njegove reči nemaju utemeljenje u istorijskim činjenicama. Ljudi su u 19. veku bolovali od brojnih bolesti, a svetom su harale smrtonosne epidemije koje su, zahvaljujući vakcinama, danas većinski iskorenjene. Za porast broja registrovanih bolesti u odnosu na 19. vek, pre svega zaslužan je naučni napredak koji je omogućio otkrivanje bolesti. Ne postoji jedinstvena lista odobrenih lekova širom sveta, niti su isti lekovi odobreni u svakoj državi.
Grafen-oksid se ne nalazi u vakcinama, lekovima, ni u suplementima. Tvrdnje koje se šire društvenim mrežama mogu se pripisati jedino prisustvu strogo regulisanog pigmenta, gvožđe-oksidu. Za razliku od grafena, ovaj oksid gvožđa poseduje magnetna svojstva koja vidimo na „eksperimentima“.
Od početka borbe s koronom slušamo o tome koliko jedan pacijent u bolnici košta državni budžet. Međutim, šta je sa stotinama hiljada građana koji nisu na bolničkom lečenju? Koliko je novca iz porodičnih budžeta potrošeno na analize krvi, lekove, neophodne preglede?
Ni lek ni vakcina protiv virusa korona još uvek ne postoji, jasno ukazuju iz Svetske zdravstvene organizacije. To, međutim, ne sprečava ni medije, ni lažne doktore i istraživače sa društvenih mreža da nas uveravaju šta sve može da nas izleči od od virusa COVID-19. Ni konzumiranje ruskog Arbidola, ni kubanskog Interferon Alfa 2-B, a još manje izlaganje negativnim jonima neće nam pomoći da se zaštitimo od koronavirusa.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
