Najboljost je, kako sam u više navrata već kazao, jedna od ne znam koliko opsesija predsednikovih, pa to merilo važi i kad je reč o narodovom zdravlju, ali i o zdravlju u životinjskom i biljnom svetu, a čiji će primerci živeti ili pokušavati da prežive nakon 2026. godine, kad će vlasnik litijuma sa svitom pustiti prvu iskopinu u svečani opticaj!
Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Vlast usvaja „svesrpski dokument” koji ne podržavaju svi građani, u Srbiji se živi dramatično bolje, putevi, pruge i kanalizacija grade se iz kredita iako država ima mnogo novca, RTS izveštava nesrazmerno više o opoziciji nego o vlasti, o litijumu se ništa ne zna, ali je jasno da „opozicija plaši narod” - sve je moguće u Skupštini Srbije. Pa i da se usvoji 60 tačaka dnevnog reda tako da se o većini predloga ne čuje ni reč. Glavna tema je trebalo da bude Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ali su dijametralno suprotni stavovi o mogućnosti iskopavanja litijuma potisnuli sve ostalo.
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović u svom gostovanju na TV Pink u utorak ujutru govorio je iskopavanju litijuma, a njegova glavna poruka bila je da rasprava o ovom pitanju mora biti isključivo zasnovana na argumentima. Ovo je ponovio nekoliko puta, pa je Istinomer proverio koliko su potkrepljene i utemeljene Đukanovićeve tvrdnje. Ipak, u gostovanju od skoro 40 minuta umesto argumenta dobili smo pseudoargumente i manipulacije - neproverive teze, izmišljene tvrdnje, etiketiranje opozicije, zastrašivanje građana, veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića…
Novi brat i prijatelj Srbije poslao je svojim poslodavcima i dobrotvorima izveštaj takav da će naš vlasnik dobiti neku evropsku nagradu, koja će možda za lično njega biti i ustanovljena.
Ko je “doveo” Rio Tinto u Srbiju? Ko je bio na vlasti, na kojoj tačno funkciji i zašto je to važno? Da li je to bio dalekovid potez koji treba pohvaliti, ili je sadašnja vlast “morala” da nastavi započeto zbog kontinuiteta? I na kraju, ko treba da preuzme odgovornost za budući razvoj događaja u vezi sa rudnikom litijuma? Ta je tema kojom već danima manipulišu srpski političari i ovi koji su za rudnik, i ovi koji su protiv, jer se i jedni i drugi ograđuju kako o tome ne znaju dovoljno, a opet iznose optužbe “da vlast priča bajke”, ili da je sadašnja opozicija nedosledna jer se zalagala za iskopavanje litijuma i hvalila Rio Tinto, a sada tu kompaniju predstavlja kao najveću opasnost. Iskopavaju podatke ko je bio na kojoj funkciji kad su se izdavale dozvole za istraživanje doline Jadra, pretpostavke koliko je neko tada mogao da utiče na čitav proces. Na kraju, manipuliše se tačnim formulacijama u dokumentima koji nisu lako dostupni javnosti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
