U danu kada je pre 12 meseci u Srbiji proglašeno vanredno stanje bilo je 48 zaraženih korona virusom i nije bilo nijednog smrtnog slučaja. Epidemiološka situacija danas je znatno gora, mere zaštite javnog zdravlja mnogo su manje restriktivne, a sve je teže odgovoriti ima li leka za pogoršanje stanja demokratije i ljudskih prava i sloboda. Ukratko, cela godina protekla je u znaku drastičnog urušavanja institucija.
Kakav osećaj prati one koji se u Srbiji usude da kažu istinu? “Vrlo uznemirujuć, jer vas često niko ne čuje”, kaže za Istinomer Danilo Ćurčić, koordinator Inicijative A11. Cena tog “luksuza” se, po rečima Sonje Tošković, izvršne direktorke Beogradskog centra za ljudska prava, ogleda u činjenici da su se mnogi nezavisni branioci i braniteljke ljudskih prava u 2020. godini našli na “crnoj listi” Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Romska neformalna naselja kriza izazvana virusom korona zatekla je bez struje, vode, informacija o epidemiji, izvora prihoda, a o internetu i nastavi na daljinu, koja je bila predviđena za učenike, suvišno je i govoriti, kada nema ni osnovnih uslova za život. Virus korona pokazao je sve manjkavosti sistema koji je, nažalost po pravilu, najmanje razumevanja i podrške imao upravo za one koji su najugroženiji i za koje ta podrška znači - pitanje života. Aktivisti su pokušali da probude nadležne organe, neki od njih su se obratili i međunarodnim institucijama, ali bez reakcije institucija, neizvodljiv je bio, kao što i dalje jeste, bilo koji korak u pozitivnom smeru, koji bio se odnosio na sistemske i konkretne promene.
U novoj situaciji za celo društvo, tokom vanrednog stanja usled epidemija virusa korona, osobe sa invaliditetom su se našle u posebno teškoj poziciji. Dan po dan, na inicijativu njihovih udruženja, rešavali su se pojedini problemi, koji su odmah isplivali na površinu - od dostupnosti informacija do problema sa izlascima iz kuće. Pokazalo se na delu da su rešenja moguća isključivo kada nadležni čuju upravo one ljude koji problem osećaju na svojoj koži.
Uprkos tome što je Srbija u zakonodavnom okviru većinski uskladila svoje propise sa Konvecijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, situacija “na papiru” ne korespondira sa stanjem u praksi. Rešenje za ovaj problem organizacije osoba sa invaliditetom vide u što većem uključivanju njihovih predstavnika u sve oblike društvenog i političkog angažovanja, budući da upravo oni najbolje poznaju probleme sa kojima se svakodnevno susreću.
Srbija bi posle 17 godina ponovo mogla da se nađe u vanrednom stanju. Ovog puta zbog korona virusa, zbog koga su neke zemlje, poput SAD, već uvele vanredno stanje. Ministar odbrane pozvao je predsednika države da donese hitne i neophodne mere za zaštitu stanovništva. Kakva je procedura uvođenja vanrednog stanja, koja je uloga Narodne skupštine, a koja predsednika države i predsednika Vlade? Šta se može ukinuti, a koja su prava neprikosnovena u svakoj situaciji?
Kao i inače, svet u kom se kreću građani i građanke i nevladine organizacije koje ih zastupaju i svet u kom se kreće država, potpuno su dva odvojena sveta u kojima nema mesta dijalogu, a svaki predlog i sugestija shvaćeni su isključivo kao napad i kritika radi kritike. U takvim okolnostima, nije više nikakvo iznenađenje da smo i prilikom pripreme Zakona o zabrani diskriminacije mogli da vidimo da je "ovlašćeni predlagač“ učinio sve da se ne vodi nikakva javna rasprava.
U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore - raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.
Višegodišnjim ignorisanjem socio-ekonomskih uslova u kojima žive stanovnici Srbije dobili smo armiju obespravljenih građana koji se, onda, lako odriču ne tako lako osvojenih građanskih i političkih prava i sloboda.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
