Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
Na sednici Skupštine Srbije na kojoj je vladajuća većina prošle nedelje odbila predlog opozicije da u Srbiji bude zabranjeno istraživanje i iskopavanje litijuma i bora, manipulisalo se kvorumom, steno beleškama, otvorilo se pitanje ustavnosti predloženog zakona. Više puta se čulo da će država svakako platiti odštetu Rio Tintu ukoliko zaustavi projekat Jadar, a bilo je i podsećanja na to ko je prvi doveo Rio Tinto i koje godine, ko je kakve sporazume potpisao, ko je “kriv” za sve.
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
„Antisrbi”, „genocidaši”, „mrzitelji”, „rušitelji” i „idoli srpske opozicije”. Svi ti „srbomrsci”, odakle god da dolaze, u medijskim naslovima su na istom zadatku - „udaraju” na Vučića i Srbiju. Takve etikete dobijaju javne ličnosti, analitičari, opozicioni političari, mediji, akteri u regionu ili na Zapadu. Zasluže ih, kao po pravilu, zbog kritika na račun predsednika Vučića ili mišljenja koja odstupaju od njegove politike. I da bi im dodelili ulogu neprijatelja Srbije i „svega srpskog” mediji se služe manipulacijama - pristrasno tumače izjave političkih neistomišljenika vlasti i učitavaju im značenja kojima svaki negativan komentar predstavljaju kao mržnju i napad.
Nakon što je predsednik Vučić u aprilu objavio da je u poslednjih 25 meseci napisano više od 10.000 tekstova protiv Srbije, iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju nedavno je stigla najava o formiranju timova širom sveta koji će reagovati na dezinformacije o Srbiji u stranim medijima. Na koji način će oni funkcionisati, koje zemlje imaju posebne institucije koje se bore protiv dezinformacija i da li će se domaći tim ugledati na one države koje ovu temu koriste za dodatnu cenzuru ili na one koje „samo” analiziraju strani uticaj?
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović u svom gostovanju na TV Pink u utorak ujutru govorio je iskopavanju litijuma, a njegova glavna poruka bila je da rasprava o ovom pitanju mora biti isključivo zasnovana na argumentima. Ovo je ponovio nekoliko puta, pa je Istinomer proverio koliko su potkrepljene i utemeljene Đukanovićeve tvrdnje. Ipak, u gostovanju od skoro 40 minuta umesto argumenta dobili smo pseudoargumente i manipulacije - neproverive teze, izmišljene tvrdnje, etiketiranje opozicije, zastrašivanje građana, veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića…
Posle atentata na bivšeg šefa Bele kuće i republikanskog kandidata na predsedničkim izborima u SAD, Donalda Trampa, krenula je lavina. Vesti o napadu od tada prate nagađanja, teorije zavere, dezinformacije i brojne manipulacije, a pucnjava u Pensilvaniji iskorišćena je za spin. Predstavnicima vlasti i najuticajnijim medijima poslužila je samo kao osnova za dodatno veličanje, ali i viktimizaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je u naslovima postao sledeća „meta” na spisku „slobodarskih lidera” koji „misle drugačije”. S tim manipulacijama, uvek pogodnim za izgradnju kulta ličnosti, kroz naslove i izjave zvaničnika provukle su se i one koje iznova stvaraju istog neprijatelja - Zapad i njegove „lažno liberalne elite” i „duboku državu” koja „hoće haos”. Prostora je, osim za ove narative, bilo i za sumnje u zvanične informacije iz istrage - korisnici društvenih mreža i mediji pisali su o više metaka, više napadača i „misteriji poslednjeg hica”.
Rezolucija o genocidu u Srebrenici je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Mediji i najviši državni zvaničnici dočekali su i ispratili glasanje u Generalnoj skupštini nizom manipulacija. Isti slučaj je sa svakim julom i obeležavanjem godišnjice genocida nad više od 8.000 bošnjačkih civila. Iz godine u godinu opstaju isti narativi - počinju sa tvrdnjama da je u Srebrenici bio zločin ali ne i genocid, da su zapravo streljani vojnici „zloglasne Armije BiH”, kao i da se „političkim” presudama međunarodnog suda „zloupotrebljavaju činjenice” i „ubija Srbija”. Sve se na kraju svede na to da su žrtve Srbi i predsednik Srbije, a optužbe i „žig genocidnog naroda” deo „paklenog plana” Zapada.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
