Početna Oznaka: mediji

Vučić, Mira Marković i tabloidi: Kako izgleda medijski obračun sa studentima?

Više od 30 fakulteta je u blokadi. Studenti traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, ali i procesuiranje onih koji su 22. novembra, tokom akcije „Zastani, Srbijo” fizički napali studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Odgovore su dobili, ali ne na zahteve. Predsednik Vučić poručio im je da se „ne tuku oko novca za njegovo rušenje”, a mediji su se upustili u vode u kojima najbolje plivaju - kampanje diskreditacije svih glasova koji ne prate glas vlasti. U naslovima koje objavljuju dominiraju manipulacije o „Đilasovom podmlatku”, „lažnim studentima”, „ekstremnim anarho-levičarima” koji „zaustavljaju” i „ruše” Srbiju, u tome ih podržava „ustaški zbor”, a možda i Kurti. I uprkos tom arsenalu etiketa i intenzitetu kampanje koja se protiv njih vodi, sve više je onih koji se pridružuju blokadi.
10. 12. 2024.

Kada se podignu regleri: Kako propagandna mašinerija „gasi” krizu u Srbiji?

Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
8. 12. 2024.

Predsednik „uvek štiti” novinare, osim kada ih targetira

Komitet za zaštitu novinara (CPJ), nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku, zatražila je danas od srpskih vlasti da hitno preduzmu efikasne korake kako bi osigurale bezbednost novinara koji izveštavaju sa protesta u Srbiji. U izjavi za RTS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je ovaj poziv Komiteta, tvrdeći da i sam „uvek štiti novinare” i da „misli da je to važno”. Mi, ipak, podsećamo na primere kada predsednik nije „štitio” novinare i medije, već ih je targetirao ili relativizovao napade na njih.
5. 12. 2024.

Novi kanal za stare manipulacije: Šta je Lažomer i čemu služi?

Poslednjeg dana oktobra, YouTube je postao bogatiji za još jedan nalog - pod nazivom Lažomer. Sličnog naziva i sa pečatom koji podseća na Istinomer, ovaj nalog nam je privukao pažnju zbog naznake da bi mogao da bude fokusiran na utvrđivanje činjenica u izjavama političara i medijima. Na samom kanalu informacije o nalogu i ko stoji iza njega nismo pronašli, ali smo Lažomer pronašli na brojnim portalima, među kojima su i oni najuticajniji. Analizirajući te članke, odnosno video priloge na Lažomeru videli smo da nema reči o fektčekingu. U pitanju je još jedna platforma za etiketiranje opozicije i kritički nastrojenih medija, manipulisanje činjenicama, veličanje vlasti i plasiranje istih manipulacija kojima se u obračunu sa političkim protivnicima i neistomišljenicima služe i državni funkcioneri.
2. 12. 2024.

Kako to EU gura Srbiju ka BRIKS-u: Odgovor imaju ruski mediji i Beograd

Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
18. 11. 2024.

Mediji o hapšenju aktivista: Nečujna represija i glasne diskreditacije

Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
14. 11. 2024.

Američki izbori u srpskim medijima: Tramp je mirotvorac, Kamala sinonim za nove ratove

Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
4. 11. 2024.

Dobro, bolje, BRIKS

Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
29. 10. 2024.

Antizapadni front: Kako Srbija brani ruske glasove

Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
20. 10. 2024.

Da li je Politiko zaista „oduševljen” Vučićevim državničkim veštinama?

Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
6. 10. 2024.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer