Početna Oznaka: mediji

Kako to EU gura Srbiju ka BRIKS-u: Odgovor imaju ruski mediji i Beograd

Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
18. 11. 2024.

Mediji o hapšenju aktivista: Nečujna represija i glasne diskreditacije

Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
14. 11. 2024.

Američki izbori u srpskim medijima: Tramp je mirotvorac, Kamala sinonim za nove ratove

Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
4. 11. 2024.

Dobro, bolje, BRIKS

Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
29. 10. 2024.

Antizapadni front: Kako Srbija brani ruske glasove

Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
20. 10. 2024.

Da li je Politiko zaista „oduševljen” Vučićevim državničkim veštinama?

Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
6. 10. 2024.

Pristrasno izveštavanje i medijska odbrana vlasti: Od čega se prave „srbomrsci”?

„Antisrbi”, „genocidaši”, „mrzitelji”, „rušitelji” i „idoli srpske opozicije”. Svi ti „srbomrsci”, odakle god da dolaze, u medijskim naslovima su na istom zadatku - „udaraju” na Vučića i Srbiju. Takve etikete dobijaju javne ličnosti, analitičari, opozicioni političari, mediji, akteri u regionu ili na Zapadu. Zasluže ih, kao po pravilu, zbog kritika na račun predsednika Vučića ili mišljenja koja odstupaju od njegove politike. I da bi im dodelili ulogu neprijatelja Srbije i „svega srpskog” mediji se služe manipulacijama - pristrasno tumače izjave političkih neistomišljenika vlasti i učitavaju im značenja kojima svaki negativan komentar predstavljaju kao mržnju i napad.
26. 9. 2024.

Bokserka Helif na OI u Parizu: U ringu sa senzacionalizmom i „moralnom” panikom

Jučerašnji bokserski meč između Italijanke Anđele Karini i predstavnice Alžira, Iman Helif na Olimpijskim igrama u Parizu, osvetlio je sklonost medija ka senzacionalizmu, kao i nedostatak profesionalnosti. Izveštavajući o ovoj temi, mediji su se uglavnom okrenuli podstrekivačkom pristupu, dok algoritmi društvenih mreža očito podstiču zapaljive emocije. Talas manipulacija o alžirskoj sportistkinji, izlivi mizoginije i transfobije preplavili su javni prostor. A kada bilo koja tema postane viralna i izaziva snažne reakcije, važno je da čitaoci, gledaoci i korisnici društvenih mreža, ali i sami mediji, potraže relevantne i kredibilne izvore i ne prenose dalje manipulativni sadržaj.
2. 8. 2024.

Godišnjica „Oluje”: Kada žrtve zločina postanu žrtve dnevne politike

Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
1. 8. 2024.

Kampanja u 300 manipulacija: Lokalni izbori bili u Srbiji, mediji u Njujorku

Vučić u UN „celom svetu održao lekciju”, „propao plan Zapada da nas žigoše kao genocidan narod”, „hejteri iz opozicije su uz Šiptare”, a „ekstremisti iz regiona sanjaju frontalni udar na Beograd”. Tu je negde i „ludi ekstremista iz Prištine”, s „neprijateljima” u Sarajevu, Zagrebu i Berlinu. Nijedan od ovih naslova nema veze s lokalnim izborima održanim 2. juna, a svi su smešteni u dva meseca kampanje i više od 300 manipulacija koje je Istinomer, od 3. aprila do 3. juna, zabeležio na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija s nacionalnom pokrivenošću. Izborna utakmica svela se tek na nekoliko njih.
17. 6. 2024.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer