Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
„Antisrbi”, „genocidaši”, „mrzitelji”, „rušitelji” i „idoli srpske opozicije”. Svi ti „srbomrsci”, odakle god da dolaze, u medijskim naslovima su na istom zadatku - „udaraju” na Vučića i Srbiju. Takve etikete dobijaju javne ličnosti, analitičari, opozicioni političari, mediji, akteri u regionu ili na Zapadu. Zasluže ih, kao po pravilu, zbog kritika na račun predsednika Vučića ili mišljenja koja odstupaju od njegove politike. I da bi im dodelili ulogu neprijatelja Srbije i „svega srpskog” mediji se služe manipulacijama - pristrasno tumače izjave političkih neistomišljenika vlasti i učitavaju im značenja kojima svaki negativan komentar predstavljaju kao mržnju i napad.
Jučerašnji bokserski meč između Italijanke Anđele Karini i predstavnice Alžira, Iman Helif na Olimpijskim igrama u Parizu, osvetlio je sklonost medija ka senzacionalizmu, kao i nedostatak profesionalnosti. Izveštavajući o ovoj temi, mediji su se uglavnom okrenuli podstrekivačkom pristupu, dok algoritmi društvenih mreža očito podstiču zapaljive emocije. Talas manipulacija o alžirskoj sportistkinji, izlivi mizoginije i transfobije preplavili su javni prostor. A kada bilo koja tema postane viralna i izaziva snažne reakcije, važno je da čitaoci, gledaoci i korisnici društvenih mreža, ali i sami mediji, potraže relevantne i kredibilne izvore i ne prenose dalje manipulativni sadržaj.
Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
Vučić u UN „celom svetu održao lekciju”, „propao plan Zapada da nas žigoše kao genocidan narod”, „hejteri iz opozicije su uz Šiptare”, a „ekstremisti iz regiona sanjaju frontalni udar na Beograd”. Tu je negde i „ludi ekstremista iz Prištine”, s „neprijateljima” u Sarajevu, Zagrebu i Berlinu. Nijedan od ovih naslova nema veze s lokalnim izborima održanim 2. juna, a svi su smešteni u dva meseca kampanje i više od 300 manipulacija koje je Istinomer, od 3. aprila do 3. juna, zabeležio na naslovnim stranama najčitanijih dnevnih listova i u naslovima centralnih informativnih emisija televizija s nacionalnom pokrivenošću. Izborna utakmica svela se tek na nekoliko njih.
Gruzijce je zakon o „stranim agentima”, usvojen iz drugog pokušaja proruske partije na vlasti, podsetio na zakone koje je Putin potpisao tokom obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Fektčekeri iz Ukrajine, u dešavanjima u Tbilisiju, videli su još nešto rusko - propagandu koja diskredituje proteste građana i njihove napore da su suprotstave zakonu koji ih udaljava od EU. Tu propagandu, Vox Ukraine uočio je u više zemalja i smestio ih u pet narativa o „obojenim revolucijama”, produženoj ruci Zapada, njegovim i Soroševim namerama da uz pomoć svojih marioneta sprovedu Majdan, potrebi da se „odbrane” tradicionalne vrednosti. Iako analiza Vox-a nije obuhvatila i Srbiju, nama je sve zvučalo poznato jer iste narative koriste i mediji i vlast.
Istinomer specijal - svakog meseca podsećamo na važne događaje, koji su zaboravljeni ili potisnuti, namerno ili slučajno. Šta sve nije smelo da se desi u martu 2024. godine?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
